Foto: Radenko TopalovićZahvaljujući lošim ljudima na državnim pozicijama, Srbija je postala odličan primer za nešto što je neko nazvao – lošim patriotizmom. Sasvim je normalno da volimo zemlju u kojoj smo rođeni, pa čak i ako to nije zemlja u kojoj živimo i u kojoj ćemo biti sahranjeni.
Ali, kako to da je volimo na ovakav način na koji tu ljubav ispoljavamo. Odgovor na ovo pitanje ne može da bude samo da je za tako nešto kriva vlast. Ima nešto i do nas i do naše spremnosti da za žetone i glavu damo kako treba.
Verovatno da se i patriotizam menja kroz vreme. Nekada se on dokazivao kroz bitke i ratove, a danas se najviše meri kvalitetom života, ali i poštovanjem i pijetetom prema onima zahvaljujući kojima smo mi danas tu gde jesmo.
Voleti zemlju iz koje potičeš i državu koja njome upravlja nije više isto.
Kako voleti državu u kojoj posao možeš da dobiješ samo ako poseduješ partijsku knjižicu stranaka na vlasti.
Oni koji imaju tu knjižicu i koji su zbog nje dobili posao, e oni imaju puno pravo da vole državu koja im je to omogućila, ali im zemlja , tj. otadžbina nije na srcu.
Da jeste, rekli bi – nemojte mene na to mesto, nemam ja ni škole ni znanja, a ni pameti da radim to što ste mi namenili.
Naša Srbija je postala rob Srpske napredne stranke. Sa našom otadžbinom se igraju kao da je lutka od porcelana i pitanje je trenutka kada će da nas razbiju.
Da neko stvarno voli svoju zemlju ne bi se iz petnih žila upinjao da tamo neki aparatčik Branislav Nedimović mora da postane predsednik Fudbalskog saveza Srbije.
A onda, da ne bi ispalo baš toliko providno, umesto njega izguraju Dragana DŽajića samo da ne bi prvi čovek fudbala postao Nemanja Vidić.
I odete na dva najveća fudbalska skupa i prođete kao bosi po trnju.
Da stvarno volite Srbiju, nikada ne biste dozvolili da na rukovodećim mestima u fudbalu budu likovi poput pomenutih, ili Slaviše Kokeze, Jovana Šurbatovića…
To je fudbal, mnogi bi rekli nebitna i sporedna stvar, ali upravo kroz fudbal naša vlast busa svoje patriotske grudi.
Najviše uz pomoć žeton – navijača. Ti navijači bi trebalo da imaju samo jedan posao, a to je da navijaju za svoj tim, ili svoju zemlju.
Oni to najmanje rade.
Na sportskim događajima ih gotovo i nema, a kada ih i ima onda rade sve ono što navijači u celom svetu odavno ne rade. Svoj visoki patriotizam dokazuju tako što se tuku širom sveta ogrnuti srpskim zastavama.
Patriotizam nisu novci, a kada novaca ponestane onda se zemlja rasprodaje. Navalio ko mutav na telefon da nas proda Rio Tintu.
Kakav bre litijum, kakvi bre rudnici. Ova zemlja je gladna i žedna, a ne željna jama i kopova.
Narod se u 21. veku zasitio parizera. Dolina Jadra je bogomdana zemlja da bi se neko kockao zbog nekakvih baterija.
Ovoj zemlji su potrebni i čist vazduh, moderne bolnice, sređene škole, domovi zdravlja, moderni poslovi, a ne motanje kablova, leteći taksiji, nacionalni stadioni, rudnici litijuma.
Što je najgore, sada su domaći izdajnici postali oni koji vole svoju zemlju i njene zelene pašnjake i šume, reke i planine, jezera i nebo.
Kako može da bude domaći izdajnik onaj koji ne želi da svoju zemlju proda stranoj kompaniji koja će iz te zemlje da iskopava rudu, ostvaruje abnormalan profit i plati tri odsto rente?
Kako pristajanje na to može da bude patriotizam?
Ne daj bože sutra da nam zakuca neko zlo na vrata, neće nam zemlju braniti te žeton – patriote.
Davno su se pokazale. Naš najveći patriota, kako sebe predstavlja, usred rata i gubitka teritorije Srbije se useljavao u državni stan.
Birao je tepihe i zavese da mu se slažu sa kompletima knjiga Vojislava Šešelja. Usta su mu bila puna srpstva, Velike Srbije, granice Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica.
Svuda gde su te patriote branile srpstvo, Srba više nema. Nema većih boraca za tuđa nacionalna pitanja od naših patriota.
Problem je što o ovome nema ko ni da misli, jer valja potrošiti žetone. Ovo je vreme žetona. NJima se sve meri, pa i ljubav prema otadžbini. Što više žetona, to je veća ljubav.
Srećom po Srbiju, ima ljudi koji i bez žetona umeju i znaju kako se voli svoja otadžbina, a voli se sve kontra onoga kako je vole ovi sa žetonima. I to zna i vlast, jer sutra ako bude trebalo, jedino na šta se država može osloniti su upravo prave, a ne žeton-patriote.
Zna ona dobro da toplina tuđih žetoni uvek jače greje od ovih domaćih.
#izVucicemose
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
