Zašto Kraljevo, i ne samo Kraljevo? Možda zato što Beograd ne daje rezultate. I kada je Beograd goreo, sredinom maja i početkom juna, bilo je tu Kraljeva. Sećate se onih tabli okačenih oko vratova aktivista Lokalnog fronta sa imenima ubijenih ljudi unazad 12 godina.
Bilo je i mog Šapca, možda više nego ga ima u sopstvenom gradu je unazad svakog petka. I Kragujevca, Zrenjanina, Gornjeg Milanovca, Kruševca, Novog Sada, Niša… Ali, i Valjeva, koji je među prvima krenuo u borbu protiv nasilja, bez političkih partija, i koji je prvi ugasio proteste u prošli četvrtak.
Beograd nekako uvek krene pa stane. Ne znam zašto i dalje protestuje. Za šta? Za koje zahteve? Za one iz maja, ili za one od pre neku nedelju. Evo i treći protest u septembru prođe, a niko od organizatora da nam se glasne i da kaže šta ćemo i kako ćemo dalje. Nas novinare ljudi na ulici ljutito pitaju kakvi sada izbori kada smo rekli prvo zahtevi, pa onda da vidimo. Sada putem medija zahtevamo izbore, ali na kamion nikako da se popne neko i da nam objasni.
U Kraljevu niko ne beži od odgovornosti. Onaj ko organizuje, taj i govori. Tako i treba da se radi. I jasne poruke su rečene. O odlučnosti, rešenosti i spremnosti, čemu sam lično prisustvovao, da i ne govorim. Za lokal ne postoje velike teme poput Kosova, Rusije, gej parade, fiskalne politike. Na lokalu se može i mora. Moguće su razne liste i još neočekivanije koalicije.
Lokal je život i to onaj najvažniji. Probali smo iz Beograda, ne ide. ‘Ajde da sada probamo nešto drugo. Da vidimo šta svako od nas može da učini da pobedimo jednog jedinog kandidata za sve gradonačelnike i predsednike opština u Srbiji. Taj kandidat danas vlada u svim opštinama i gradovima u Srbiji izuzev u Čajetini i Surdulici. Za ove dve opštine sigurno ne možemo da kažemo da su opozicione, ali je činjenica da SNS tamo nije na vlasti.
Taj jedan jedini kandidat je koncipirao vlast kao apsolutnu i svaki poraz na lokalu će doživeti kao tragediju. Takav je, šta ćemo. Uzeti to malo vlasti normalnog vladara ne bi uzbudilo, ali ovog našeg bi bacilo u očaj. Em ne zna da gubi, em je nervozan, em da ima dvadesetak kamenčića u svojim brendiranim cipelama, mnogo bi značilo.
Zato taj kandidat uporno pravi matematiku da spoji sve izbore u jedan dan, i to suprotno stavu opozicije do kraja godine. Uhvatio se za caku da opozicija traži raspisivanje izbora do kraja godine. Dobro, pravi se malo lud i on, ali taj kandidat nije kriv što je neko u opozicionom zahtevu napisao raspisivanje izbora umesto raspisivanje i održavanje izbora do kraja godine.
Teško da ćemo imati tu sreću poput ostalih Evropljana da imamo razdvojene izbore. Beograd je, naročito, primamljiv, ali nekako i dalje nedostižan sa više lista. Barem u ovom trenutku. Pomenuti kandidat to dobro zna i zato ne da razdvojene izbore. Hoće sve odjednom, i da jednim potezom dobije sve, sa svojim imenom na listama, iako je predsednik svih građana. Čak više nije ni predsednik svoje partije.
Lokalne inicijative sada imaju šansu da krenu u ozbiljan rad. Ti nam izbori ne ginu. Kada već političke stranke nemaju tu mogućnost da ozbiljnije rade u unutrašnjosti, moraju građani sami. Poražavajući je podatak da u jednom većem gradu u srcu Srbije nijedna opoziciona partija nema odbor. Četiri stranke imaju poverenika, a ostali ni to. Kako se onda misli izaći na bilo kakve izbore.
E, zato Kraljevo, i to kao svetli primer borbe za život. Umalo je glavom platio Peđa Voštinić to što radi. Nemam nikakvu dilemu da je to što je doživeo bilo sa namerom, i ne želim da polemišem po tom pitanju. Kada je trebalo raditi nešto u Beogradu, Lokalni front je bio tamo. Koliko sam imao priliku da vidim, nikoga iz Beograda nije bilo u subotu u Kraljevu. Bio je jedan glumac i jedna advokatkinja. Lokalni front, međutim, može i sam. Podmazaće oni onaj njihov simbol – tenk, i krenuti u osvajanje slobode, figurativno rečeno. Koliko sam shvatio, iz preventvnih razloga taj tenk je odavno povučen u kasarnu. Za svaki slučaj. Uostalom, članovi tog fronta su se na bini i obavezali na tako nešto. Kada već niko drugi neće, neka radi onaj ko hoće.
Vreme je da se nešto uradi, a da bismo to uradili moramo da budemo svesni gde smo, šta smo i sa čim smo. Nema nas mnogo, ali nismo slabi. I to je bolje nego da nas je mnogo, a da smo slabi. I zato, da se okupimo i da ojačamo. Svi u jedan front, jedan za SVI.
#izVucicemose
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.