Život, a ne table

Sve ono što je trebalo, Vučić je sakrio pod tepih i visoko podignuta čela krenuo u još jednu odsudnu bitku za boljitak Srbije.

Uspeo je da nas „kupi“ i „oduševi“ sa kineskim pametnim tablama mašući pred kamerama učiteljicama, nastavnicima i đacima.

Kada mu ta tabla već služi za fabrikovanje laži i telepatsko dejstvo na birače, zašto je ne bi iskoristio za skretanje pažnje na sistem koji funkcioniše.

Sećamo se svih onih cifara ispisanih na njoj koje treba da nas uvere da je svet oko nas mnogo bolji od onog kojeg vidimo sopstvenim očima.

Mislio je Vučić da sa nekoliko kineskih tabli može da skrene misli ljudi od „Ribnikara“ i ubijene dece. Verovatno je i uspeo, jer mnogi kao da su zaboravili šta se to desilo 3. maja i dan kasnije.

Kako i da ne zaborave kada je novopostavljena ministarka za obrazovanje Slavica Đukić Dejanović maltene više vremena provela na odmoru uoči početka nove školske godine nego na radnom mestu.

Država i vlast nikako da shvate šta se desilo u ta dva majska dana i noći. Maloletni monstrum je ušao u svoju školu i ubio Dragana, Anu, Bojana, Sofiju, Maru, Katarinu, Andriju, Adrijanu, Angelinu i Emu.

I svi smo se potresli, ali smo svi sutradan pustili decu da idu školu. Tako smo svi uradili i ovog prvog septembra.

Sa sve pametnim tablama. One će nam mnogo pomoći, ali one nisu život, a život nam je najpotrebniji.

Gde je uspomena na ubijenu decu i njihovog čuvara? Koliko se škola setilo „Ribnikara“, a koliko je aplaudiralo zbog novih tabli.

Nije Srbija Amerika pa da živimo sa time, kako reče Vučić – svakodnevno. Jednom je i previše za našu Srbiju. Ali, šta je urađeno da se ovako nešto nikada ne ponovi? Ništa.

Koliko sam shvatio, a te se informacije kriju od javnosti, mnoga deca su se ispisala iz „Ribnikara“ i upisala u neke druge škole.

Izvestan broj dece nije uspeo, jer je neko zabranio da se deca iz „Ribnikara“ upisuju u druge škole.

Jedan od zvaničnika iz Ministarstva obrazovanja, pošto je ministarka bila na odmoru, pravio se lud prilikom sastanka u „Ribnikaru“ sa roditeljima učenika povodom te informacije.

Roditelji su morali na svoju ruku da urade nešto, jer je vlast morala da pokaže da sistem funkcioniše i da nema nikakvih problema za nastavak školske godine, kako u „Ribnikaru“, tako i u celoj Srbiji.

Javno pitam vlast, kako će u školu da se vrate deca iz odeljenja u koja su išli ubijeni osnovci? Kako će u „Ribnikar“ da se vrate deca koja se nalaze na spisku za odstrel maloletnog ubice?

Podsećanja radi, vlast se i dalje pravi luda na taj zahtev roditelja iz „Ribnikara“ da se utvrdi ko je odgovoran što se taj spisak pojavio u javnost.

Svi znamo ko je taj spisak pokazao pred kamerama, samo vlast ćuti i sprovodi istragu.

Kako je uopšte moguće da „Ribnikar“ i dalje radi? Zar nije moglo da se ta škola izmesti i da se taj novi prostor adaptira i spremi za početak školske godine?

Da li je zbog čistog hira i razmaženosti roditelja đaka u „Ribnikaru“ ta škola i dalje u funkciji?

Svima je bilo jasno da „Ribnikar“ neće biti „renoviran“ do početka nove školske godine, jer tako funkcioniše sistem u Srbiji, a deca su ipak 1. septembra došla u tu školu.

Zašto je pogažena volja i namera roditelja ubijene dece da se ta škola pretvori u memorijalni kompleks? Da li je njihovo mišljenje više uopšte bitno? Ili je kod nas stvarno toliko sve u redu da nova školska godina počne sa kineskim tablama?

Vučiću je važnije bilo da počne novi rijaliti na Pinku nego da se podsetimo na ono što se desilo početkom maja. Tvrdim ovo sa punom odgovornošću, jer čim je počela nova Zadruga, koja se sada zove Elita, krenuli su kajroni tokom direktnog prenosa iz tog rijalitija sa tekstom o tome kako je prosvetnim radnicima povećana plata za 5,5 odsto, a početkom godine sledi povećanje od 10 odsto.

Verujem da je tu vezu primetio još neko. Vučić sve kupuje parama, pa verovatno računa da može i tugu.

Škola je počela, Pink radi punom parom, Vučić je u šestoj brzini pošto slede izbori, a Ana, Bojana, Sofija, Mara, Katarina, Andrija, Adrijana, Angelina, Ema i njihov čuvar Dragan nikada više neće preći školski prag.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.