„Žuti ološ“ na jednom mestu

Onako perfidno kako samo Pink to ume, bez ikakve šanse za postojanje druge strane, Trivanka se lepo odbrani od svih napada, ali i sama napadnu sve one koji se protive režimu tako što je deo tih ljudi okarakterisala kao nekoga ko je izgubio privilegije i eto sada se bune.

Sreća naša što Trivanka nije izgubila nijednu privilegiju, već ih je još malo više pridodala onog trenutka kada joj je sevnulo u glavi da pljune na sve ono za šta se zalagala kao junoša „Koalicije za Šumadiju“, pa preko ministarskog kabineta Rasima Ljajića, do glasnogovornika „najgoreg žutog ološa koji je ojadio Srbiju“.

Da, dragi moji, Trivanka je bila portparolka DS do njenog pada.

I onda sam krenuo da, poput ovaca pred spavanje, brojim sve one koji su bili u tom „ološkom žutom režimu“, a onda se napredom pridružili i zaboravili sve zajedničke akcije sa „žutima“. Dovoljno je pogledati sastav Vlade Srbije.

Dva najvažnija šrafa, ne računajući „ljubi ga tetka“ ministra policije, Ana Brnabić i Siniša Mali, radili su za taj „žuti ološki režim“.

Čale je maltene ceo „žuti režim“ bila angažovana u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Taj Naled je bila desna ruka „žutog ološa“ kada je reč o lokalnoj samoupravi. Veoma blisko je sarađivala sa, na primer, Nebojšom Zelenovićem u toj organizacji.

Njen gimnazijski, a sada i stranački ortak Mali, prema podacima Istinomera, u februaru 2001. godine postavljen je za pomoćnika ministra za privatizaciju.

U ovom periodu bio je zadužen za pripremu zakonske regulative u vezi sa novim konceptom privatizacije, kao i pripremnim aktivnostima samih preduzeća za predstojeći proces.

Krajem 2001. prelazi u Agenciju za privatizaciju, gde postaje direktor Centra za privatizaciju. Sa tog mesta vodi tendersku i aukcijsku privatizaciju, restrukturiranje i tržište kapitala.

Nakon ukidanja Centra za privatizaciju, postaje direktor Centra za tendere, a na toj poziciji ostaje do kraja 2003. godine.

Posle prelazi u privatni biznis, a politički je „vaskrsao“ 2012. godine kada je postao savetnik za ekonomska i privredna pitanja tada prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića.

Aktuelni potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović bio je član i DSS i DS.

Zanimljivo je da njega lokalni DS u Sremskoj Mitrovici nije heo da primi u svoje redove, pa je pristupnici „žutima“ morao da potpiše u Novom Sadu.

Zorana Mihajlović je takođe unapredila svoje privilegije prelaskom iz „žutog ološa“ u SNS.

Ona je, doduše, bila članica G 17 plus do 2006, a na konto toga i članica UO EPS-a. Radila je i kao savetnica potpredsednika Vlade Srbije Miroljuba, a kasnije i u JP Aerodrom „Nikola Tesla“.

Maju Gojković, najiskrenije, ne treba mnogo posmatrati kao nekoga ko je pripada „žutom ološu“, jer je ona izvorno radikalna i normalno je da je njoj mesto u SNS.

Promenila je mnogo partija, a pamti se i njena uloga u Ujedinjenim regionima Srbije Mlađana Dinkića.

Ministarka Tatjana Matić u „žutom režimu“ obavljala je funkciju pomoćnice šefa kabineta potpredsednika Vlade Republike Srbije i Koordinacionog centra SRJ i RS za Kosovo i Metohiju.

Bila je i direktorka Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, kao i sekretarka Ministarstva rada i socijalne politike.

Za režim „žutog ološa“ radio je ministar Nenad Popović.

Obavljao je funkciju potpredsednika Koordinacionog centra Srbije za Kosovo i Metohiju, a onda i potpredsednika Koordinacionog tela Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa.

Bio je narodni poslanik u redovima DSS u dva saziva, dok je od 2012. bio i potpredsednik Narodne skupštine.

Popović je, između ostalog, tokom „žutih“ bio potpredsednika KK Partizan, kao i predsednik FK Partizan. O Gordani Čomić ne vredi trošiti reči.

Ako na sve ovo dodamo ministre iz SPS i Milana Krkobabića, koji su takođe radili za „žuti ološ“, dolazimo do prostog saznanja da je u aktuelnoj vladi Aleksandra Vučića više ljudi koji su služili taj „žuti ološ“ nego koji su se borili protiv njega.

I ovo su podaci samo za Vladu Srbiju. Ne dao Bog da krenemo površinski i dubinski kroz vlast u Srbiji.

Trivanka, Nebojša Krstić, Ivica Kojić, Aleksandar Šapić, i mnogi drugi, nisu samo izuzeci već pravilo koje govori o tome da je „žuti ološ“ i danas više nego dominantan u ovoj priči.

#izVucicemose