Divota saradnje

Javne ustanove i privatna preduzeća često sarađuju na krađi narodnih para i zloupotrebi javnih dobara u korist političara i njihovih ortaka. Umesto dogovora – zavera. Umesto „kuće“ – Beograd na vodi.

Ovih dana uživamo u saradnji javnog i privatnog na opštu korist. Izložbena galerija SANU, u Knez Mihailovoj, i prodajna galerija Rima, u Beogradu i Kragujevcu, organizovale su retrospektivnu izložbu Marka Čelebonovića (1902-1986). Ovaj samouki a eminentni srpski slikar živeo je uglavnom u Francuskoj. Prethodnu retrospektivnu izložbu imao je davno, 1977. godine. Potonje izložbe pokazivale su samo delove njegovog opusa. Evo širokog uvida u opus. Kolekcionari čežnjivo uzdišu. (Otvoreno: kupovao sam u Rimi; nijedan eksponat nije moj.)

Troje istoričara umetnosti periodizovalo je Čelebonovićev opus na osnovu boja, stilova i motiva. Ove periodizacije su nepotpune. Rima je prošle godine izdala obimnu monografiju o Čelebonoviću, sa esejima petoro istoričara umetnosti i 422 reprodukcije. Taj sveži uvid u pomalo zaboravljenog slikara pripremio nas je za ovu maštovitu izložbu. Postavka je sugestivno raspoređena hronološki, tematski, i stilski u velikoj Galeriji SANU i malim galerijama Rima.

Nažalost, neki domaći muzeji ne pozajmljuju svoja dela drugim muzejima za izložbe. Neki kolekcionari i trgovci ustupaju dela za izlaganje i reprodukovanje da bi ih kasnije unosnije prodali. Ko osuđuje ove postupke privatnika taj verovatno smatra potrebu za zaradom nečasnom.

Izložba Čelebonovića primer je dobre saradnje javnog i privatnog: slike su probrane iz domaćih muzeja i iz privatnih zbirki, čiji vlasnici su uglavnom anonimni. Tri ilustrovana kataloga sadrže još pet eseja. U toj saradnji posredovao je vlasnik Rime.

Građani previše očekuju od „države“. Na primer, Centar za kulturnu dekontaminaciju decenijama, i udruženje Krokodil godinama, nisu dobili nijedan prilog od pojedinaca. Kultura se ne sme prepustiti tržištu jer ono ceni fudbalera iznad violinistkinje. Ugledajmo se na uređenija i kulturnija društva. Zavedimo zakone i običaje da bi građani i udruženja mogli istovremeno zadovoljavati lične i javne interese. Na primer, da bi kolekcionari više poklanjali muzejima.