Doktorske disertacije

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Upučeni znaju da doktorske disertacije i načni članci nisu nezavisne stvari. Samo onaj može da doktorira, koji je objavio članke u međunarodnim časopisima, tj. prošao proces naveden u članku. Postoji softver za lov plagijata, koji bi profesori trebali koristiti. Međutim, ako disertacija ima dosta ozbiljan empirisjki deo, to je najbolji garant da ona nije plagijat. Ne mislim da treba ukinuti doktorat.
   Doktorai političara nemaju veze sa pravim doktoratima, pa zato padaju glave, u Nemačkoj su dva ministra izgubili lice, u Mađarskoj pretsednik republike, koji je trebao da se povuče.

   Mislim da je doktorat nezamenjih vis-a-vis članaka, jer je to delo većeg obima, traži veću moć sintetizacije i pismenosti.

2. Traćite vreme. Slavni profa sa mog mašinca lepo je i stručno objasnio da u ovom paradigmatičnom slučaju nikakve nauke nema te je o tome bespredmetno raspravljati. Odakle matematički precizno sledi zaključak da doktorska titula nije sporna. Taj profa se inače proslavio u svetu i BG univerzitetu ugled podigao. Verovatno, doslednom primenom takve logike.

3. Potpuno se slažem sa Rudolfom Kleinom, jer i kod nas postoje propisi, unekoliko različiti za prirodne i društvene nauke, o tome koliko minimalno recenziranih radova, dakle radova sa SCI liste, mora objaviti kandidat iz svoje teze pre nego što uopšte može da brani tezu. Obično se traže dva rada, i to kandidat mora biti prvi autor bar na jednom. Ali radovi ne zamenjuju tezu, oni su po obimu obično deo teze. U Americi, na primer, ako kandidat ima 4-5 objavljenih radova, može ih ukoričiti bez dorade kao doktorat, ali oni moraju imati zajednički Uvod i Zaključke, dakle moraju biti tematski povezani. Kako forma doktorata postoji svuda u svetu, ne mislim da je to nešto prevaziđeno, jednostavno se treba pridržavati propisa i standarda.

4. Kao mlad istraživač sam pročitao podsmešljiv članak u tadašnjim novinama koji je govorio o tome kako ima bezsadržajnih doktorata u Italiji. Govorilo se da tamo možete postati „dotore di parkegio“, odnosno doktor za parkiranje automobila. Kasnije sam čitao kako se na zapadu pri zapošljavanju ne cene formalne diplome, nego ono šta znaš da radiš (a to prosuđuje poslodavac koji bi da te zaposli). Ono šta hoću da kažem je da vaš doktorat važi onoliko koliko možete da ga unovčite. Doktorat je potreban jer poslodavac po tome određuje koliko mu odgovarate. Ako nemate formalni doktorat, ali imate radove interesantne zaposlodavca – opet dobro ! Zaključak: Najbolje da ostane tako kako je sada, da postoji doktorat. Doktorate političara niko neće citirati i oni su sranje, ali politika i nije povezana sa naukom. Ima ona anegdota kada je Aristotel (?) učio matematiku aleksandra Makedonskog i na krau zaključio: Kraljevski putevi ne vode u matematiku!

   1. Vrhunac prakticnosti!!! Sada kapiram!!! Pa, SM se toliko trudio da falsifikuje doktorsku disertaciju jer njegov poslodavac nije hteo da ga unapredi dok nije video da ume maestralno preveslati celo NN vece FONA (i eticko poverenstvo pride), jer treba kadar sa takvim sposobnostima.
      Ali, sa druge strane nije uspo preveslati NN vece Ekonomskog fakulteta,… Uh, cekaj, zaustavicu se ovde sa izvodjenjem zakljucaka, jer mogli bi da unaprede ceo FON.
      Jao, a mozda su im zato i odobrili novac za prosirenje kapaciteta. Covece, vidis kako su i oni prakticni.
      Taman, poput Aleksandra Velikog.
      Dok NN vece Ekonomskog fakulteta sa zakljuckom poput Aristotelovog nece doci ni do anegdote.
      Ne, ne, nista ne kapiram. Ili sam samo nepraktican!?
      Ali, nema ni veze, istorijui tako pisu pobednici.
      Verujem samo u to da ce borbeni slonovi Univerziteta slomiti nezne noge konjske.