Gospođa psihološkinja ili gospođica psiholog?

Džana i Šana, obe dugokose, u bikini kostimima, razgovaraju o svojim profesijama – psihologiji i stomatologiji. Šta su one po zanimanju? Jedni insistiraju da su Džana i Šana jednake Aci i Braci, pa zovu i njih dve „psiholog i stomatolog“. Drugi uviđaju očigledno – da su one u stvari psihološkinja i stomatološkinja.

Šana je zagazila u plićak. Jedni kažu: „Psiholog je ušla u vodu.“ Rodni nesklad imenice i glagola para im uši, pa se ispravljaju: „Žena psiholog je ušla u vodu.“ Drugi kažu tačno, sa manje reči: „Psihološkinja je ušla u vodu.“ Ovi drugi em poštuju gramatiku, em štede reči. To je dobar stil.

Tradicionalisti hoće rodnu preciznost za čistačicu i kuvaricu ali hoće muški rod za sve inženjere i arhitekte. Ovde, međutim, nije reč o ravnopravnosti žena i muškaraca. Ovaj argumenat je jezički, ne feministički. Ovo je poziv na dobar stil – preciznost i razumljivost bez suvišnih reči.

Nemojmo odbijati ono što je novo ili neobično. Nekada je „ministarka“ bila ministrova supruga, poput Nušićeve Živke. Sada, međutim, imamo ministarke u vladi. Prihvatajmo jezičke promene radi jasnoće i konciznosti.

Ko odbija preciznost u određivanju ljudi, neka pomisli na repate ukućane. Na prvi pogled, moja Mia i komšijski Marko su isti – mačke su. Ako razlikujemo macu i macana, razlikujmo stomatološkinju i stomatologa.

Kako osloviti one na plaži? Nema dileme oko gospodina Ace i gospodina Brace. Džana nosi burmu. Jasno – gospođa Džana. Šana nema burmu. Je li ona „gospođa“ ili, tradicionalno, „gospođica“? Nekada su razlikovane neudate i udate žene. Kći nekog Matića zvana je „gospođica Matić“ ili „Matićeva“; njegova supruga – „gospođa Matić“ ili „Matićka“. Naglašavao se status koji se danas smatra sporednim. Tu odustajemo od jezičke preciznosti.

Takođe odustajemo da bi žene stekle ugled koji je ranije pripadao samo njihovim muškim kolegama. U vojsci, „gospođa kapetan“ i „gospodin kapetan“ izjednačeni su po autoritetu. Tako treba.