Gospođa psihološkinja ili gospođica psiholog?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Znaci, G. Kostic je za ‘pojednostavljivanje’? I nije gadljiv na ‘novo’? Lepo. … A sada zamislimo, dva mala ‘vunderkinda’, decaka i devojcicu koji dolaze da se okupaju na plazi. Mali ‘vunderkindi’ su uspeli sa 9 godina da zavrse fakultete. Jedno Psiholoski, drugo Stomatoloski. Sta su oni, po G. Kosticu? … Stomatolosce i Psiholosce?! … Toliko o ‘pojednostavljivanju’?! … Neki put valja i uzeti pauzu, … od razmisljanja.

   1. Velizare, ne pada mi na pamet u ovom trenutku da ti napisem, osim da si piglu…

   2. Ама на првом месту:: они су вундеркид и вундеркидкиња. Чисто због језичке економије и против здравог разума.

      1. Da, da, ….ne primetih, … ! :))))

2. Interesovalo me je kako bi moji prijatelji Amerikanci reagovali na nesto slicno. Oni vec imaju Lion – Lioness (Lav -Lavica), God – Goddess (Bog – Boginja), Waiter- Waitress (Konobar – Konobarica), Actor – Actress (Glumac – Glumica). Ali moje pitanje – Ako na izborima za serifa pobedi zena da li ce ona biti serif ili serifess (serif ili serifica)? – izazva buru smeha. Kad ih pitam zasto ne pratimo pravilo iznad jednostavno kazu – zato sto je glupo. Znajuci nas, Srbe, mislim da su moguca dva razloga ali glupost sigurno ne. Ili je neko trazeci temu za projekat u vezi zenskih prava nabasao na ovu ideju, ili su to smislili muskarci advokati i doktori samo da zene ne bi bile „pravi doktor“ i „pravi advokat“, vec advokatica i doktorica. Da sam zena za mene bi to bilo uvredljivo iz dva razloga. Zato sto me podseca na ljude koji stalno insistiraju da im se uz prezime naglasava i titula u svakoj prilici (Dr., MR., Profesor…..) pa to svi i rade, ali ogovarajuci ih sa „ma pusti, ima nekih problema“. I drugo – zato sto se sve reci koje se zavrsavaju sa „ca“ vrlo zgodno rimuju sa jednom drugom reci, koja se cesto dodaje ako si zgodna advokatica, doktorica, sudijica i slicno ali ne i konobarica. Konobarici se, naime, ne podsmevaju. Po mom misljenju to je za zene uvredljivo i nakaradno, ali ako je nekome do toga stalo – OK. Samo se nemojte nervirati.

   1. Engleski nema rodove, za razliku od srpskohrvatskog.

      1. Nema!? Nauči engleski!!!

         1. A kako se ispoljavaju rodovi u engleskom? Mozda clanom, kao u nemackom (der, die, das)? Ili nastavcima, kao u slovenskim jezicima? Rodovi postoje samo za licne i prisvojne zamenice (he, she, his, her…), kao uostalom i neki ostaci padeza (I, me), ali to su relikti.

            1. Граматичког рода нема, али постоје наставци који, у одређеним случајевима, указују на диференцијацију природног/биолошког рода онога на кога се појам односи. Обично је основни облик у мушком роду, па се наставком изводи женски (описано горе), али има и изузетака (widow – widower; bride / bridegroom). У осталим случајевима разлике нема. Зато што је глупо!

3. Ne bih prihvatio vaše argumente, g. Nenade.
   Rečenica “ Psiholog je ušla u vodu“ je sasvim u redu, jasna je i ne para uši. Naime, glagol u ženskom rodu “ ušla“ ukazuje da je psiholog žena tako da nema ni zabune, ni rogobatnosti.
   Novokomponovane reči, među koje spada i psihološkinja, ili borkinja, sociološkinja, pedagooškinja ili pedagogica i slične, jednostavno „ne zvuče“ i čujemo ih, zasad, kao strano telo u srpskohrvatskom jeziku. Kao da neko vežba violinu na prvom času, dakle škripe. Pošto se jezik menja možda će se i sve te imenice ženskog roda usaglasiti sa njegovom melodijom, ali dok se to ne desi, žao mi je feministkinje- na silu jezik ne reaguje.

4. Zanimljivo je da su sva tri komentaranapisali muskarci. Hm!

   1. Mnogo je zanimljivije što Vi mislite da Vaš komentar ima smisla.

   2. Mirjana, baš sam ovo i ja pomislila. Iako su mi u prvom trenutku, ove nove reči zvučale neobično, sve mi se više dopadaju rodno jasni nazivi zanimanja.

5. Razaranje jezika je doslo iz projekata finansiranih spolja. Ono sta rade nasem jeziku, ne pada im na pamet da cine sa engleskim i nemacikim. Jedino bi bilo posteno da oni koji koriste ovakve novotarije u srpskom, isto to koriste i u stranim jezicima. Dakle, kada pisu nemacki, da i imenice pred kojima je muski clan, kad upucuju na zensku osobu promene i clan. Isto tako i u engleskom da uvek dodaju nastavak -ess. Ukoliko to ne rade, jasno je da motiv nije zastita zena(unistavanje jezika nije zastita zena ni u kom slucaju), vec nesto drugo. Za ovakve projekte će, naravno, dobiti pare gde god da se obrate, pa sto bi se bavili suvisnim pitanjim da li zene u fabrikama mogu da idu do toaleta, da li uopste dobijaju minimalaci, koliko im odbijaju za izmisljene viskove, sta je sa dodacima za majke i kakao tretiraju njihove muzeve na poslu, da li ih teraju da rade na crno i tome slicno.

   1. Besmislena paranoja.

   2. Eto, Milane, informišite se, u nemačkom se i dodaje nastavak -in za svako zanimanje ako je u pitanju ženska osoba. Engleski je drugačiji jer nije toliko rodno osetljiv sam po sebi, ali npr. sva zanimanja gde ima sufiks -man, sad imaju i sufiks -woman ako taj posao obavlja žena.
      Valja nekad se obavestiti o onome o čemu se piše, pre nego što se zapljunu masoni jevreji, Vatikan i drugi „spolja“ koji nam rade o glavi.
      Jednostavno, ako može čistačica, može i psihološkinja. Kome je to teško da izgovori, neka ide kod logopeda (ili logopedice), pošto očigledno ima medicinske probleme sa jezičkim aparatom.
      E da, i nijedna strana organizacija ne finansira izmene rodnih nastavaka u nekom jeziku. Raspitajte se, sve su domaći lingvisti i lingvistkinje. I još mnogo običnih ljudi.

      1. Postovani/postovana „Nikad vise“
         Vasa izjava da se u nemackom jeziku uvek dodaje -id za zensku osobu je netacna. Da ste napisali uglavnom ili najcesce bilo bi to tacno.
         Zena lekar je Frau Doktor a ne Doktorin.

         1. Lekarka bi bila Ärztin, i taj naziv se svakodnevno i koristi.
            Doktorin se takođe koristi, lično sam ga pročitao na brojnim univerzitetskim dokumentima, u smislu osobe koja poseduje doktorsku titulu.
            Ne sumnjam da i u Nemačkoj postoje ljudi kojima je uvođenje tih oblika svojevremeno smetalo, ali bože moj, i struja je smetala ljudima kad su je uvodili jer su se plašili gromova i požara.
            Jedino što bih ja u srpskom što se tiče rodne osetljivosti bolje uredio jeste biranje nastavka za ženski rod (često varira između -škinja, -inja, -ica, -ka). U nemačkom je npr. uvek -in, trebalo bi i u srpskom to nekako uniformnije urediti.

            1. Moram priznati da je moje dodatno javljanje sustinski za temu irelevantno. Ipak moram da naglasim, da cak i pri uzajamnom oslovljavanju medju lekarima nisam doziveo, da se neko koleginici obrati u formi: „Guten Tag Ärztin Meyer“ vec „…Frau Doktor Meyer“, sve pod uslovom da nisu na ti .
               Priznajem da se slucaj „doktor/ka“ pomalo nalazi u sivoj zoni, jer doktori naravno vole da budu gospodin/dja doktor, dok npr. Inzenjeri nemaju tu potrebu. Zato je i lakse sa Architektin ili Ingeniurin.
               Rec doktorin je navedena u Dudenu, ali ja evo za 30 godina nisam cuo da se neko nekom tako i obratio.
               I ja bejah bio mlad, ali se bojim da izgovorim.
               Pozdrav.

6. Ма, треба тај језик поправити и другде … ево, рецимо, чему по две речи за исту ствар (позориште/театар, појединац/индивидуа)? Све то треба уједначити, исправити, углачати — не сме ништа да стрчи, буде неиспеглано и устројено, треба да буде као фалангистички строј, под конац. Као и начин размишљања неких аутора чланака за новине.

   1. И не само то: мора се смислити мушки род нпр. именице индивидуа. И шта ћемо, молим вас, са онима који се изјасни као припадници/припаднице/припадничад трећег пола? Је ли у реду средњи род или треба да смислимо „нешто сасвим другачије“?

7. Ja bih se istopila od miline kad bi me neko oslovio sa molekularna biološkinja, ili još bolje, molekularna biologičarka! Ili skraćeno, molekularka? Oh, kako to mudro i ženstveno zvuči! DakleM nisam lingvista (lingvističarka?!), ali mi se kosa diže na glavi od nakaradnih izraza… naravno da je jezik živ i promenljiv, ali ne treba ga ni na silu „obogaćivati“ rogobatnim terminima.

8. Iskreno su mi odvratne konstrukcije poput učiteljke, doktorke i sl.

   1. Doktorka je konstrukcija?

   2. Ако довољно пута кажемо ШЉБЗ, на крају ће нам звучати симпатично. Дакле, металостругар – металостругарица, металостругарка. Металоглодач – металоглодачица, металоглодарка, дрводељац – дрводељарица, др одељка, косач – косачица, косиљка… И тако у недоглед: ловац, нишанџија, бушач, риболовац, казанџија, зидар, пушкар…

9. Moj otac, iako nije bio naročito obrazovan, uvek je išao kod „doktorke“, a na pitanje ko je na čelu njegovog preduzeća govorio je „direktorka“. Moj otac bio je inteligentan čovek, pratio je logiku i zdrav razum.

10. Imali smo prilike da cujemo da se u Hrvatskoj zena psiholog naziva psihologinja a zena biolog biologinja itd.Ne znam zasto se kod nas uzima prisvojni oblik za osnovu pa imamo psiholoskinju i bioloskinju. Nije valjda samo da bismo se razlikovali pa makar bilo i nakaradno? A kako se po ovim novim pravilima naziva zena prevodilac?

11. Ljudska glupost nema granica.
    Problem je nastao onda kada su titule počeli da menjaju po rodovima.To što Hrvati rade mi je do nekle i razumljivo,jer hoće da „stvore“ jezik koji neće ni rođeni Hrvat razumeti.Srbima to nije potrebno,jer Srbi treba da se bore da očuvaju sopstveni jezik od nadiranja raznoraznih stranih reči i izraza koji se polako i sve grublje uvlače u srpski jezik.
    I samo još jedno pitanje,kako bi glasila „titula“ za muškarca koji se bavi prostitucijom,dali možda „prostitutkan“.

12. LJudi, pobogu! Ne radi se ovde ni o kakvim feminističkim novokomponovanim novotarijama. Radi se o maksimalnom korišćenju potencijala jednog jezika. Ako je već tako, hajde onda da ne koristimo sve padeže. Hajde na primer da izbacimo lokativ. Šta će nam on, ionako ga mnogi ne koriste, a i lepo se razume kad koristiš nominativ umesto lokativa. (Bio sam i grad(u)). Nikada mi neće biti jasno zašto neko želi da po svaku cenu da konzervira svoj jezik i to na najprizemniji način. I to iz straha da će „otvaranje“ jezika da ubije sam jezik. Ne, gospodo. Jezik je živa stvar, mora da živi. Zašto nekome smataju autorke, doktorke, profesorke, ministarke, stomatološkinje (kao i zubarke), … Onda sledeći put kad odete kod svoje doktorke, oslovite je sa doktore, da vidimo kako to funcioniše.

13. Ovde je poenta da niko nema problem sa recima: cistacica, kuvarica, konobarica i sl. Dakle, zasto i njih ne zovemo gospodja cistac, gospodja kuvar? Zato sto je u redu da zena bude cistacica a ne cistac, ali nije u redu da bude psiholiskinja, vec mora biti psiholog, nije nego…

    1. Kad neko završi fakultet dobije diplomu na kojoj piše, diplomirani psiholog, diplomirani hemičar… a ne psihološkinja, hemičarka…Treba reći: psiholog Šana, hemičar Cana…

14. Stručnjaci su već objsnili. Svaki dalji nastavak polemike je izlišan. Odluke Odbora, Pravopis i Gramatika su zakon srpskog jezika

    https://www.b92.net/kultura/komentari.php?nav_id=1313748

15. Pozdravljeni!

    Moje zanimanje je trener! Da li je s jezičkim promenama moje zanimanje sada „trenerica“ ili „trenerka“?

    Hvala

16. Моја зубарка је врло згодна девојка …. и решен проблем.

    1. Ovde ima veze sa genezom reči, pre svega. Profesija zubar ima zubarku, to nije problem, iako ćete u bliskoj prošlosti ređe naći u tom poslu zubarke, a mnogo više zubara, kao što nije problem da neko bude logoped i logopedica. Problem je što psihološkinja i ostalo apsolutno ne zvuči u dugu srpskog jezika i to zato što se radi o zanimanjima koje u svojoj osnovi imaju logiju, pa se završavaju na -log, a kao takva nemaju mogućnost da se menjaju po rodu. Čovek da se naježi pri pomisli na reč biološkinja, psihološkinja, sociološkinja, filološkinja… Proći će 10-15 godina, pa će kada se nedaj Bože odomaći i to, onda će se naći neki lingvista i borac za ženska prava koji će tvrditi da se žene u svim tim zanimanjima -kinje, psihološ-kinje, biološ-kinje, sociološ-kinje itd. Ne kinjite žene!

17. Gospođa/gospođica je pshilog zato što je završila fakultet za pshilogiju i tamo stekla zvanje doktora pshilogije. Ako ćemo se držati forme, onda je u vodu ušla gospođa doktor psihologije. Sve drugo su izmišljotine i zamlaćivanje dokonih ljudi.

18. Pravde radi (i rodne ravnporavnosti) treba da se uvedu i musko-zenska imena za voce i povrce: krusko, bananko, sljivko…..sargarepko, cveklo, karfiolka, …..

19. Sve ovo ima veze sa psihologijom, sociologijom, politikom, moralom i filozofijom ali sa lingvistikom ama bas nikakve. Za samo dvadesetak godina „daleko malo“ ce biti u potpunosti ispravno, a bice i dovoljno uclanjenih lingvista da to verifikuju. Ovo ostalo ce verovatno preziveti koliko i „okolotrbusni pantalodrzac“ u NDH. Uvek koristim „advokat/advokatica“ i slicno da ne razdrazim nekog ali mi redovno narusava tok misli i izaziva sazaljenje. Cak i kad slusam druge. Da sam zena smatrala bih to direktnim udarom na licno dostojanstvo. Kao da me neko zeza. Ali ako je to vama zenama dobro, nema problema.

20. Nisu maca i macan, ti se izrazi koriste možda kada se opisuju ljudi, nego mačka i mačak. Kad se već bavi nečim što se zove „jezička preciznost“.