Kurtoazno vređanje

Strepiš pred osobom koju retko viđaš; per si ili per tu? Brineš jer poštuješ ljude, zar ne?

Da li poštuješ?

Praktikujući kurtoaziju možda zanemaruješ poštovanje.

Mnogi brkaju kurtoaziju, učtivost, i poštovanje.

Pismo sa „poštovani“ bez imenice pokazuje nepoštovanje: pošiljalac ne haje kome se obraća.

Roditelji su nas učili da pozdravljamo, otpozdravljamo, molimo, zahvaljujemo.

Mene, klinca, su učili da pozdravljam rečima „ljubim ruke“.

Pozdravljao sam, a u sebi govorio: „Ljubim noge.“ Pobunio sam se protiv svoga licemerja. Roditelji su odustali jer su me poštovali.

Kurtoazija je javna: manire pokazujemo drugima.

Poštovanje je privatno: karakter saznajemo unutra.

Kurtoaziju praktikujemo, a karakter tešemo.

Učtivost zauzima rastegljivu sredinu između kurtoazije i poštovanja.

Jedan u pekari upire prstom u kifle i zahteva: „Daj mi dve“. Drugi kaže „Molim dve kifle.“

Razlikuju se po manirima, ali ne znamo da li istinski poštuju prodavačicu.

Poštuješ ljude uvažavajući njihove interese i potrebe, postupajući iskreno, primenjujući manje-više ista merila na sebe i druge.

Kažem manje-više jer je pristrasnost prema sebi normalna ako nije sebičnost.

Američka društvena norma traži poštovanje bez kurtoazije.

Suprotno, viđali smo grubijane koji kurtoazno oslovljavaju žrtvu dok je vređaju i prete joj.

Na primer, prof. dr Marko Atlagić, PROTIVnarodni poslanik.

Jedni kažu da su mu ukrasi uz ime istinski: doktorirao poltronologiju na Uvlakačko-šlihterskom fakultetu, predaje Viši kurs beskičmenjaštva na Fakultetu za prostakologiju, dobiće Orden za zaštitu prave elite od lažne elite sa kravatom umesto lente.

Drugi kažu da ukrasi uz ime znače PROFiter DunsteR. Imaju pravo i jedni i drugi.

Atlagić kurtoazno filuje svoje klevete i uvrede rečima „poštovane dame i gospodo, uvaženi građani i građanke“.

Izbegavaj puku kurtoaziju da bi pokazao pravo poštovanje.

Budi na „ti“ sa skoro svima. Izuzetak: privlačne dame neka drže na odstojanju većinu privučene gospode sa „vi“ da bi selektivno prista(ja)le na „ti“.

Eto, umem i ja kao Atlagić: „dame“ i „gospoda“ umesto „žene“ i „muškarci“, koji su povremeno ženke i mužjaci.