On nije lud

Na kraju drugog dana protesta suzavac tinja u noćnom vazduhu. Policija i žandarmerija nadziru pospane ulice probuđenoga Beograda. Pozivam ih na uzdržanost prema demonstrantima.

Zapodevam razgovor sa još jednim nepoznatim čovekom. On mi je ideološki protivnik -aktivista male stranke u koaliciji sa SNS-om.

Lepo razgovaramo. Gajim poznanstva i prijateljstva sa onim ideološkim raznomišljenicima koje volim kao ljude. Imam takve drugove iz gimnazije i sa fakulteta, kolege u struci, komšije, saučesnike u hobiju. Lične veze uprkos ideologije su mostovi preko rovova i jazova u našem nahuškanom i posvađanom društvu.

Obojica smatramo Kurjačićev režim kvarnim i štetnim. Sagovornik živopisno svedoči o počecima SNS-a, finansiranju nove stranke, i potkupljivanju odbornika da prelete u SNS posle izbora.

Kritikujem kršenje zakona, pokoravanje ustanova, izluđivanje građana. Moj sagovornik olako tumači sve moje zamerke: „On je lud.“

Kurjačić nije lud nego trezven i uspešan u štetočinstvu.

Kažem sagovorniku da mentalna bolest nije porok, da dijagnoza ne sme biti prekor. Ko pripisuje masovna zlodela gramzive klike tobožnjem ili stvarnom oboljenju vođe, taj pravda zlodela. Mentalna bolest ukida krivicu.

Ako je dokazani zločinac mentalno bolestan, ako psihijatar i advokat tako ubede sud, onda zločinac ide u bolnicu, ne u zatvor.

Utakmica za vlast traži naročit psihički sklop takmaca. Među njima, kao i među ostalima, ima i mentalno bolesnih. Političari kritikuju i trpe kritiku, lažu i govore istinu, preziru birače i haju za njih.

Nužno su licemerni. Političare treba ocenjivati uglavnom po javnom radu, a uzgred po ličnim osobinama. Ima loših ljudi a dobrih političara i državnika: ličnim manama kvare živote nekima, ali javnim radom popravljaju živote mnogima. Naravno, ima političara dobrih ili loših i u ličnoj i u javnoj sferi.

Čak i Slobodan Milošević je bio ljubazan prema komšijama. Kurjačić ne bi šutnuo psa lutalicu niti sprejom ižvrljao fasadu. On postupa trezveno, štetnije.