Penzioneri kao psi

Izlagali su pse nasumičnim električnim udarima. U ranim eksperimentima, jedni psi su mogli a drugi nisu mogli da prekidaju električnu struju. U potonjim eksperimentima, prvi psi su brzo naučili da izbegnu udare, a drugi psi su skičali i trpeli udare mada su ih mogli lako izbeći, isto kao prvi psi.

Ove važne studije proširene su na ljude. Osećanje nemoći da se kontrolišu neprijatnosti  depresivno je. Osećanje moći kontrole, čak i kada ljudi ne koriste tu moć, suzbija depresivnost. Ponašanje životinja i ljudi izloženih neprijatnostima nad kojima su nemoćni zove se naučena bespomoćnost. LJudi koji se osećaju bespomoćnima trpe stres i ponašaju se pasivno i svadljivo.

Neurobiološke studije podržavaju i dopunjuju ove psihološke studije. Naučena bespomoćnost se vidi u društvu. U emotivno grubim odnosima žrtva se miri sa zlostavljanjem. U kulturi siromaštva naučena bespomoćnost se prenosi sa roditelja na decu, pa sirotinja smatra svoje stanje neizbežnim i odustaje od planiranja za budućnost.

Sad reskiram da budem upoređen sa dr Nestorovićem, koji širi medicinske zablude o kovidu 19 i šovinističke predrasude o „genetskoj“ nadmoći zdravog srpskog roda. Unapred se branim: vajni profesor Medicinskog fakulteta se poigrava zdravljem građana i dokazivo promašuje metu u svojoj struci. Ja, pak, saosećam sa sugrađanima i možda pogađam metu izvan svoje struke.

Prepoznajem naučenu bespomoćnost kod građana. Predsednik Republike, Aleksandar Kurjačić, postupa sa penzionerima da bi zadržao vlast kao što su američki psiholozi postupali sa psima da bi unapredili nauku. Kurjačić godinama pokazuje svoju moć nad penzionerima, naizmenično im laskajući i preteći. Obećava da neće dirati penzije, protivzakonito zakida na penzijama, pa hvali penzionere što se žrtvuju za opšte dobro; patetično se zalaže za „bake i deke“ pa im preti grobljima; samovoljno stavlja penzionere u kućni pritvor, meru po kojoj je Srbija jedinstvena, pa ih pušta po hranu u praskozorje; veliča svoje zasluge za suzbijanje pandemije, a krivi nerazumne građane za riskantno ponašanje kojim oni krnje njegove tobožnje uspehe u korist njih, nezahvalnih; insistira na poštovanju uputstava medicinara, a sam dosledno i javno krši ta uputstva.

Kurjačić je dozvolio penzionerima da mrdnu napolje uveče 21. aprila, s tim da ostanu blizu prebivališta. Ulice i parkovi bili su praznjikavi tog predvečerja i pusti te večeri. Psi su smeli da mrdnu iz daščanih kućica, ali su znali da će sa nekoliko koraka zategnuti lanac. Ostali su u daščarama.