Šta jeste nauka a šta nije

Oko 90 posto poplave lije sa državnih univerziteta, a samo 10 odsto – sa privatnih. Jesu li novopečeni doktori ispečeni naučnici? Otuda naslov.

Nauka u širem smislu je sistematsko znanje o nečemu, na primer o mineralima ili državnom uređenju. Ovde, međutim, reč je o nauci u užem smislu – o nepristrasnoj proveri hipoteza pomoću činjenica i o znanju tako stečenom. Matematičarka koja dokazuje teoremu slična je naučniku koji proverava hipotezu. U tom užem smislu mineralogija jeste nauka ali politikologija nije. Srpski i hrvatski mineralozi se slažu ali politikolozi se spore.

Dobra naučna studija je tačna, važna, originalna. Što su ove odlike izraženije, to je studija bolja. Najtačnija saznanja zahtevaju stroge metode. Najvažniji rezultati ulaze u udžbenike. Najoriginalniji naučnici dobivaju počasti. Dobri naučnici kreativni su, kao umetnici.

Teško je zadovoljiti sva tri zahteva. Lako je zadovoljiti bilo koja dva. Objava fuzije atomskih jezgara u čaši uzbudila je svet važnošću i originalnošću, ali se pokazala netačnom. Sporedni časopisi objavljuju tačne rezultate originalnih ali nevažnih studija. Studenti prilično tačno mere brzinu svetlosti, ali ta temeljna konstanta prirode poznata je već 300 godina; merenje nije originalno.

Skupljanje podataka o *atmostanju* – koristim reč *vreme* za tok minuta i godina – ili brojanje ptica nije nauka mada se temperature i oblačnost koriste u meteorologiji, a naseljenost pticama – u ornitologiji. Neke važne i zahtevne veštine ipak nisu fundamentalne nauke. Inženjeri, pronalazači, programeri, i drugi pametni ljudi domišljato primenjuju poznato, ali ne otkrivaju novo.

Provera lekova je naučni postupak. Postoje biomedicinske nauke. Medicina počiva na fiziologiji, mikrobiologiji, genetici. Ipak, klinička medicina nije nauka već uglavnom skup iskustava i subjektivnih verovanja. Inovativnost se podstiče kod naučnika a suzbija kod kliničara. Medicina zasnovana na činjenicama pojavila se u SAD tek pre tridesetak godina, i postepeno ulazi u obuku lekara.