Uvrežena besmislica

U razgovoru juče našao sam se u ulozi B. Ulogu A izveo je simpatičan poznanik, naučni savetnik u Vinči i profesor na poznatom evropskom univerzitetu. Drugom prilikom, pitao sam uspešnoga hemičara, viđenog akademika, da li smatra da izuzetak potvrđuje pravilo. Razmislio je i složio se.

Nadam se da ti naučnici, medicinari, i inženjeri postupaju trezvenije u svojim laboratorijama, bolnicama i biroima. Nadam se da posumnjaju u tvrdnju kad nađu protivnu činjenicu, da se pokolebaju u uverenju kad saznaju protivan podatak. Moraju tako postupati da bi njihove publikacije, dijagnoze i pronalasci valjali.

Izuzetak ne potvrđuje pravilo već ga pobija. Kad saznamo i proverimo protivnu činjenicu, odbacujemo pravilo. Zašto onda učeni ljudi, čije profesije zahtevaju logiku, govore nelogično? Zašto pametni ljudi olako ponavljaju besmislicu – da je nešto utoliko tačnije ukoliko ponekad ispadne pogrešno?

Besmislica potiče od Ciceronovog logičkog i pravnog načela izvitoperenog u kasnijoj upotrebi. Izreka je možda ušla u srpski iz engleskog, u kome je takođe popularna: „exception proves the rule“.

U evoluciji engleskog jezika imenice exception i rule zadržale su značenja izuzetak i pravilo, ali glagol prove promenio se. Nekada je glagol značio proveriti, utvrditi je li nešto tačno; nekada je izreka valjala. Sada glagol znači dokazati, utvrditi da je nešto tačno; sada izreka ne valja.

Umni Ciceron pisao je o izuzetku koji potvrđuje pravilo, ne o svakom izuzetku. Evo logičnog primera. Vežbač kaže recepcionerki u teretani da nije poneo peškir.

Recepcionerka zna vežbača kao savesnog – redovno donosi peškir, sređuje rekvizite ne samo za sobom nego i za nemarnim vežbačima. Recepcionerka ljubazno kaže: „Ne mari. Ovaj put pozajmićemo Vam uslužni peškir.“ Izuzetnom pozajmicom potvrdila je pravilo da vežbači donose svoje peškire.