Vesićev put

Greše. Uređene zemlje i gradovi privlače vrle useljenike i napreduju od njihovog marljivog i čestitog rada.

Gospodin Vesić, skraćeno g. Vesić, pokazao se marljivim u politici, sportu, biznisu. Nedostaje mu čestitost. Taj nedostatak, prednost u zakulisnim radnjama, poguban je u javnom radu.

Karađorđevići su smenili Obrenoviće, ali su ostavili nazive ulica.

Bulevar kralja Aleksandra dan danas slavi Obrenovića, svrgnutog i isečenog sabljama 1903. godine, a ne imenjaka Karađorđevića, ubijenog u Marselju 1934. godine.

Taj Aleksandar Karađorđević nikad nije dobio ulicu, trg, ili spomenik u Beogradu.

Predlažem da g. Vesić bude počastvovan poput jedinstvenog pokojnika sa Dedinja – da dobije ulicu za života.

Ne treba preimenovati postojeću ulicu jer se imena lepe za mesta, pa se novo ime ne bi primilo.

Štaviše, stanovnici ulice preimenovane po g. Vesiću bi se masovno iselili.

Njemu sleduje nova saobraćajnica duža od ulice – sleduje mu put!

Novi Put Gorana Vesića, ili Vesićev put, odslikavao bi razvojni put svoga imenjaka.

Vijugao bi filigranski; poklopio bi se pa se razišao sa Bulevarom Zorana Đinđića; nalazio bi uzbrdice i nizbrdice na ravnom terenu; ukrštao bi se sa samim sobom; čak bi menjao smer na istom pravcu, tako da na jednoj strani brojevi rastu a na drugoj opadaju.

Duž Vesićevog puta bi se smenjivale deonice: ispucali asfalt kroz koji izbija blatna podloga, sirovo blato, kocke koje se same okreću čim se razglave, i tako redom.

Ako bi se isprečio park, proradile bi testere.

Put bi izbegao zgradu Vojnog suda; bio bi adresa policijskih stanica, stadiona, i šik krojačkih salona; dotakao bi zgradu Udruženja književnika; obgrlio bi Beograd na (muljevitoj) vodi; tekao bi uz Bačvansku ulicu, poznatu po visokim zidovima sa bodljikavom žicom.

Ispod Vesićevog puta jurio bi metro.

Turisti bi hrlili u Beograd radi Vesićevog puta, šarenih fontana, zastava na jarbolima, vašarske rasvete, jelki, i raspevanog ringišpila nadomak Narodnog muzeja i Narodnog pozorišta.