Vitez politike

Saša Janković kao zaštitnik građana je deset godina primenjivao zakone u korist slabih a protiv jakih. Postao je političar na najbolji način – odazvao se javnom apelu uglednih ličnosti da se kandiduje za predsednika Republike. Pokazao se dobivši 16% glasova u Srbiji i čak 24% u Beogradu. Avaj, nada se ubrzo istopila.

Bio sam aktivista Jankovićevog Pokreta slobodnih građana izvan organa i mimo utakmice unutar Pokreta. Zvao sam sebe „PPP“ – pešak, parolaš, priložnik. Prekrstio sam PSG u „Paraliza simpatičnih građana“ i pojačao svoju PPP delatnost. Spolja sam video rad gospodina Jankovića. Sretao sam njegovu suprugu. Učestvovao sam u grupama sa njim, ali nismo bili nasamo.

Gospodin Janković je uvek izgledao kao savestan liberal, pobornik zakona, ideolog napretka. Ličio mi je na uzorne javne ličnosti u kulturnom inostranstvu. Saosećao sam sa njim, stoičkom žrtvom besnih kampanja u štampanim stvarima zvanim novine. Nisam primećivao uskogrudost, sujetu, i koristoljublje, mane koje inače primećujem. (Dakle, moj detektor je ispravan.)

Ako je gospodin Janković zamislio sebe kao glavnog opozicionara ili čak premijera, izborni rezultat dao mu je pravo da o tome nagađa u intimnim razgovorima. Sagovornici nije trebalo da ih objavljuju. Napisao je: „Svaki dan učim, spotičem se, padam, ustajem, razočaravam, … tražim pomoć i pomažem…“ U bečkom hotelu tačno je uvideo karaktere ljudi. Čaršija ne prašta izraze skromnosti i iskrenosti.

Neveštog političara su redom ostavljali saradnici. Neki su uzgred promovisali sebe. Neki su proglasili njegovu bezazlenu suprugu sledbenicom Mire Marković. Poražen, dostojanstveno je odstupio kao predsednik PSG-a. LJudi koji su ga javno pozvali u političku utakmicu, tu drobilicu reputacije, morali su istrajati u podršci. Ko će se odazivati budućim apelima, pukim mamcima?

U pismu Kurjačiću u Danasu 4. maja, gospodin Janković ponovo odudara od ergele opozicionara. Dok oni opravdano kritikuju režim jer hoće vlast, on hoće jake institucije i moć zakona.