Vuk, Kopitar, i „srbgleski“ jezik

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Gospodin autor navodi samo mali broj primera. Razumem ga jer bi morao da prestane da se bavi bilo čime da bi, možda, posle nekoliko meseci svakodnevnog ukazivanje na upropaštavanje srpskog jezika bilo koga podstakao da bude svestan problema koji očigledno postoji i raste svakodnevno. Prethodna rečenica je namerno ovako sklopljen, napominjem. Šteta je samo što su bilo kakvi napori uzaludni, crvena linija je predjela, i govorimo i pišemo mrtvim jezikom, samo nas još niko o tome nije obavestio.

   1. Izvinjavam se zbog grešaka u kucanju, uzrok je ova „moderna“ tastatura na telefonu. Još jedno od dvoličnih oružja za ubijanje pismenosti. Dakle PREDJENA a ne „predjela“, i SKLOPLJENA a ne „sklopljen“.

2. Svi trube o ugroženosti ćirilice, a ovaj „srbengleski“ je znatno opasniji i znatno više ugrožava jezik od slabije upotrebe ćirilice. Koja je svrha pisati čistom ćirilicom reči sve nakaradnijeg jezika?!
   Ali to je danas problem svih jezika, ne samo srpskog. Neprekidno dolaze nove reči (recimo, meni krajnje odvratna „influenser“, bljak), a stare padaju u zaborav ili menjanju značenje.
   Kako to rešiti? Da li preteranim jezičkim čistunstvom, kao Hrvati, pa dobiti totalnu nakaradu od jezika, kao novohrvatski? Ne možemo patiti od „not invented here“ sindroma i moramo bogatiti jezik rečima koje nisu nastale kod nas. Ja sam za neki srednji put: tamo gde već postoji reč sa potpuno istim značenjem, obavezno koristiti postojeću. Tamo gde nema, pokušati s nekom sličnom, pa ako nema, tek onda preuzeti inostranu.

3. Jako dosadan tekst

4. Najzad da neko uperi prst u to more skarabudzenih besmislica, ali je,
   nazalost, samo jedna mala sveca u tunelu.
   S druge strane, taj „Serbglish“ je odlican metod za brzo prepoznavanje polupismenih skorojevica.

5. Divim se autoru do imbecilnosti! Konačno neko da kaže da nepismenost nije prednost, već prostakluk. Jedino imam primedbu na srbgleski, mislim da su to dva jezika: englenački, pseudoengleski , jezik kojim govore ljudi koji engleski uče „na serijama“ (dao je autor sjajne primere englenačkog) i srbački, srpski jezik uništen navodno neprevodivim engleskim idiomima ili rečima (npr hendlovati, biti u problemu, apgrejdovati itd),. Skoro da napišem idiotima, kao slavni Šojić.

6. Benefiti, selektovani proizvodi, konektovati…..takodje su primeri „serglisha“.
   Najviše me čude učeni ljudi koji sve češće koriste konstrukciju „bez da“. Da li pokušavaju da nam pokažu kako su toliko ovladali npr. nemačkim („ohne daß“) ili italijanskim („senza che“) jezikom da im je, prosto, prirodno da bukvalno prevode sa tih jezika.

7. Citajuci ovaj po mom misljenju izvanredan clanak setih se anegdote koji na veoma duhovit nacin ukazuje na ono sto je autor ovog clanka hteo da kaze:
   „Jedno vece u davnoj proslosti bio je zbor dubrovackih plemica u nastojanju da preciste svoj jezik od stranih izraza.
   Jedan od plemica ustaje i pocinje:“Cari amici sta sera smo se congregali da puritamo nostra cara lingua od stranijeh parola“

8. Komplimenti gospodine Kostiću.

   Pišite, objašnjavajte. To nam je itekako potrebno. Daće bog da poneko od nas koji je „… u bekstejdžu…“ ovo pročita. Ima razloga da se vaša zapažanja prihvate.
   Kao što znam da znate, nije lako da se živi jezik usmerava kako treba.

   Poštovanje.

9. Nenade, mala ispravka: na engleskom bi se reklo ‘on A daily basis’, a sa ostalim se slažem.