U referendumskoj atmosferi birači su pod pritiskom, da su ili za vlast čiji je tonalitet pretežno preteći, ili za onu opoziciju koja će sigurno preći cenzus.
Ali za tako visoke uloge tu nema odgovarajućeg truda ili talenta. Na Đilasovoj konvenciji uvek iste ili slične, ugledne javne ličnosti. I mada su redom govorili pretežno o sebi, nije se čulo kakvim su konkretnim zaslugama, osim sopstvenim profesionalnim i društvenim privilegijama, zadužili Beograd ili, uopšte, politički sistem, niti su ponudili ponudili konkretna ili sistemska rešenja. I dozlaboga su dosadni. Na DS konvenciji, koja je imala više ljudskosti, Šutanovac nije uspeo da iz sagovornika, okruženja i publike izvuče misli i energiju koju oni nemaju. Onaj fini SNS doktor, koji se kandidovao da se ne bi kandidovao, o „programu“ i „timu“ govori u trećem licu, kao da ga sve to malo interesuje.
Dovoljno je proći listu poglavlja u pregovorima sa EU i dovesti je u vezu s disfunkcionalnim neredom koji je verovatno oduvek beogradska svakodnevica. Ali svaki glas biće bačen, ne samo potcenzusnoj opoziciji, ukoliko glavni akteri nastave da potcenjuju elementarnu inteligenciju biračkih kolona, apelujući na sudbinsku odgovornost. I niko ne pominje reforme, koje su inače mantra svake republičke politike: čemu, u digitalnoj eri, služe opštine, kad će se i kako demonopolizovati javna preduzeća, ili kad će kandidatkinje/kandidati, umesto pasivno-agresivnih zombi-ratnika, početi da se dojme poput naših stvarnih susetkinja/suseda za koje nas vezuju isti problemi i način života?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
