Balkanski ponavljači

Vlast ne odustaje od koruptivne saradnje s Kinom, i nastavlja da podržava razarajuće uticaje Rusije u srpskom društvu i susedstvu.

Vašingtonski ugovor u tom smislu nije bio dovoljno izričit. Štaviše U.S. Department of State i Global Engagement Center objavili su detaljan izveštaj, koji aludira na prethodne i predstojeće predsedničke izbore u SAD, o delovanju ruske propagande i kampanje dezinformacija u odnosu prema vladama, organizacijama građanskog društva, univerzitetima i intelektualcima, medijima i društvenim mrežama. Meni je bilo očekivano, da će Vašingtonski ugovor ipak pokrenuti briselsku administraciju.

Srpska javnost je zainteresovano tumačila izveštaj Evropske komisije o napretku država Zapadnog Balkana koji se odnosi na Srbiju.

Slično tome, osnovana sumnja da je za trovanje vodećeg ruskog opozicionog aktiviste Alekseja Navaljnija odgovoran predsednik Vladimir Putin, navela je Nemačku da preispituje svoju istočnu politiku, čiji je konkretan odjek nered koji je nastupio upravo na Zapadnom Balkanu: radikalizacija vlasti i politike u Srbiji, podrivanje stabilnosti Zapadne Makedonije i celovitosti BiH, ometanje Crne Gore na putu evropske integracije.

„Zapadni Balkan“ je ponovo područje razvoja totalitarnih ideologija, političke religije, korupcije i razaranja institucija i osnovnih društvenih odnosa. Podstiču se etnička i verska netrpeljivost, nepoštovanje ustavnosti i zakonitosti.

Posredstvom medija koje kontroliše vlast neodgovorno promoviše iracionalne stavove i promoviše najluđe političke ideje, u paketu s kriminalcima i ratnim zločincima kao legitimnim javnim ličnostima.

Depopulacija je, konačno, katastrofa za budućnost.

Paradoksi koji su pratili regresiju zapadnog sveta nakon 2008. verovatno će pratiti njegov oporavak. Taj oporavak je uslov našeg opstanka. Srbija i njeno susedstvo, srećom, ne mogu pobeći iz Evrope.

Brisel nas, srećom, ne može degažirati na onu stranu Urala i Kavkaza.

Paradoksalno, Vašingtonski ugovor dobiće na posebnoj vrednosti u slučaju Bajdenove pobede koja će suočavanje s nasleđem prethodne, Trampove administracije uključiti i u novu svetsku agendu SAD. Srbija je ponovo činilac regionalnih poremećaja, u okruženju EU teritorije, koji dovode u pitanje osnovne vrednosti demokratije i sloboda: pravo na jednakost u političkom izboru i političkoj participaciji, i poštovanje, zaštita i podsticaji svim manjinama. I političkim manjinama. Vučić je koristio medijski uticaj kojim je brutalnom kampanjom protiv EU srozao podršku integraciji ispod polovine.

Slično su postupali elektronski mediji koji se smatraju opozicionim, kako su se politički odnosi sveli na odnose velikih i malih Vučića, Šešelja i Koštunica.

Važnija je tema u javnosti, kako nam EU želi zlo, i kad će i kako EU da propadne, od suočavanja sa stvarnošću u kojoj sva ključna pitanja ostaju otvorena: vladavina prava, korupcija, zaštita životne sredine, harmonizacija odnosa sa susedima, brisanje granica.

U istoj stvarnosti potrebno je da EU agendu prihvate i vlast i opozicija pa nek kunu i metanišu u svoja četiri zida. Vreme za finese smo nažalost potrošili.