BK+?

Kako su poručili, Predsednik se usuđuje da razmišlja i donosi odluke. U BK+ su ne samo vladike, nego i Palma i SPS. Rado bi da budu nova koalicija, ali s Vučićevim glasovima.

Izlivi primitizivma upućeni potencijalnoj premijerki Ani Brnabić zapravo su uvrede Predsednika. Čiji su glasovi ujedno glasovi za SNS. SNS nema nijedan glas preko. Mada je logično, da SNS dobije premijersko mesto. Ali je ostalo tajna, koja bi to njihov član bio u stanju da obavlja najvažniju funkciju u sistemu.

Politička promena iz 2012. bila je potrebna kako bi se resetovao, u najgorem slučaju re-personalizovao prethodni sistem korupcije, kabinetskog nasilja i uzurpacije institucija. Srbija je očuvala makroekonomsku stabilnost i radila na izgradnji infrastrukture, ali je kolabiralo upravljanje prestonicom, nije dovršen Koridor 10, a već se najavljuje kineska pruga do kineskog Pireja koju će otplaćivati srpska sirotinja. Podrška ruskom hibridnom ratu u Crnoj Gori i Makedoniji svrstala je Srbiju, ponovo, na stranu strateških gubitnika. Ruski plan B4, saveza „vojno neutralnih“, „ suverenih država“ (Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Makedonija), obesmišljen je ulaskom Crne Gore u NATO i formiranjem nove makedonske vlade. I delegacija koja je iza Gvozdenih vrata cinkarila Anu i Aleksandra, vodila se istom matricom nacionalne izdaje i izdaje suseda.

Pre dvadeset godina, tada premijer Crne Gore, Milo Đukanović, izjavio je sledeće: „Milošević je čovjek prevaziđene političke misli, lišen sposobnosti strateškog gledanja na izazove koji stoje pred našom državom, uz to i u pogrešnom okruženju, koje ga, po već viđenom receptu autokratskih režima, zarad svojih sitnih privilegija, drži u popriličnom neznanju o realnim dimenzijama problema Srbije i Jugoslavije… Umješnost taktiziranja jeste kvalitet, ali samo ako se time osvajaju nove dionice na magistrali do strateški postavljenih ciljeva.” DPS se zvanično distancirao od Miloševićeve politike 11. jula 1997.

Đukanovićeve poruke, naročito u trenutku pobedničkog ulaska Crne Gore u NATO, odnose se i na aktuelni zamor materijala u srpskoj politici. Pred nama su teška pitanja, koja iziskuju odlučne odgovore: EU, Ustav-Kosovo, tranzicija, infrastruktura, itd. Preti nam povratak u političko varvarstvo. Koji će brendirati Rusija ili Kina, svejedno. Ličnost buduće premijerke-premijera prevazilazi onu važnost koju su procenjivale političke analize. Koncentraciona vlada proevropskih partija bila bi korisnija od opozicionog zanovetanja. Podsećanje na Đukanovićev zaokret moglo bi se odnositi i na Demokratsku stranku: dok „razgovaraju“ s DSS-om, i sa ostatkom putinovske opozicije, da se sete, ko je ubio predsednika i premijera. Đinđić je upravo u partnerstvu s Đukanovićem, u najtežim vremenima, donosio one odluke koje danas i svim našim kvislinzima nude ulazak u civilizovan svet, umesto da ostanu trećesvetske, putinovske parije.