Danas je i Grcima Božić

Za nama bi ostale samo predrasude u četiri zida. Siromaštvo i zatucanost su stvarnost s kojom će se moderna Srbija izboriti samo ako ih ostavi u prošlosti.

Ne postoji čarobna formula koja će nas najednom preobraziti u društvo racionalnog znanja i primenjene nauke, a ruralnu i postruralnu bedu prevesti u stvarnost uverenja da je selo naša razvojna šansa.

U Holandiji svaka saksija proizvodi više od naše okućnice.

Emocije i dobra volja mogu biti religija neverujućih, verujem samo u pronalazak čistih izvora energije i misaonu superiornost kvantne fizike, ali je smisao ovih Blagdana da pogledamo vedrije u budućnost.

Potreban je mali iskorak kako bismo pripali evropskoj civilizaciji, samo da ideja ljudskog progresa dobije kredibilne političke zastupnike.

Srpsko političko društvo sposobnije je da veruje u tu ideju, nego da ostvari do političko partnerstvo.

Nije problem, sam po sebi, rat koji smo vodili i protiv suseda i protiv normi savremene evropske civilizacije.

Problem je jer to sami sebi nismo priznali.

Ratovali smo i protiv sebe samih, i nikad nismo povukli jasnu liniju razdvajanja, preko koje bi se sklanjali svi koji ne žele da ostanu na tamnoj strani.

Tako nas je sve prekrila tama.

Bauljamo između ta ukleta četiri zida, i dovoljno je, za početak, da nabodemo šteker.

Naša stvarnost već dugo je paradigma po kojoj kineske vlasti namerno ili slučajno zaraze planetu, a premijerka Srbije koja je zatim učestvovala u manijakalnoj promociji KP Kine, prima američku vakcinu.

Premijerka se vakciniše da bi utrčala preko reda, jednog dana će pipati i hleb, da li krcka, a ne da bi pozvala na vakcinaciju, jer vakcina nema.

Premijerka se sa svitom vakciniše, kao kralj koji je pobegao 1941.

Vlast Vučić-Brnabić posredstvom klijentele, i dalje vodi antivakcinalnu kampanju i poziva da pripadnemo Rusiji i Kini.

EU zapretila je sankcijama liderima koji krše ljudska prava, ali je teško podvesti pod neku normu ovo organizovano, dosledno satiranje razuma i etike svake javne odgovornosti.

Zato je suočavanje s prošlošću bolno, ali mi smo kolektivni zarobljenici kontinuiteta zamlaćivanja i šibicarskog džeparenja, od Tijanića, Koštunice i Tadića, do Đilasa i Vučića.

Naša šansa je svet koji je tu, neposredno do nas, makar ostali slepi putnici.

Svet nikad nije bio bogatiji.

Kuknjava je za nestajućom srednjom klasom, dok naučno-tehnološki razvoj i tržište gutaju siromaštvo, a srednja klasa se bogati.

Siromašni u SAD, Kanadi, Australiji, UK, već imaju mobilni telefon, stanište koje se greje i hladi, jeftin automobil i pristup internetu.

Hrana je nikad dostupnija, padaju cene sofisticiranih proizvoda.

Stići će i vakcina, ali ne zahvaljujući Vučićevim nadnaravnim moćima, koje su samo galama domaćeg odgoja, neko će nas u evropskom svetu prepoznati kao susede i svoje.