Dodikov Beograd

Ne dolazi Dodik svako malo, da bi pravio Veliku Srbiju. Srbija će biti velika u Evropi. On je prethodnica ruske okupacije, one koja nije uspela 1944. i 1948. Premijerka Cvijanović brine o našoj kulturnoj posebnosti. Da ne zaboravimo, kako da kravu vučemo za rep. Mediji su krenuli su na Mladena Ivanića, Dodikovog konkurenta u Predsedništvu BiH, koji je smetnja totalnoj dezintegraciji. Razaranje Bosne biće razaranje Srbije. Samo Srbije, svi su se susedi unapred zaštitili.

Veličina Beograda bila je, nekad, u snazi asimilacije. Asimilacija je, međutim, bila moguća samo u jugoslovenskoj zajednici koja je Beogradu otvarala mentalni i kulturni prostor za pamet i talente. U procesu rasturanja i srbijanskog i bosanskog srpskog društva, u Beograd se, najednom, nafukljalo nekoliko generacija pisaca, pesnika, mislilaca, političara, umetnika, i ratnih zločinaca, čija je jedina svrha da se razaranje nastavlja. Tih polutalenata, i polusveta, puni su ih RTS, Politika i rezervni budžeti. Uvozi se i najgore od bošnjačkog naroda. Pošto je devastirana srpska, i svaka druga zajednica u Bosni, Beograd se uteruje u kvislinšku agendu. Zaustavljanjem Petog oktobra, Đinđićevim ubistvom, ustupanjem NIS-a i pljačkom primarnih resursa, sve do aktuelnog povlađivanja strateškim pritiscima i medijskoj propagandi novog staljinizma. Lavrov je u pravu, biće Srbija Ukrajina. Ali kao Putinova Srbija. I Dodikova. Već smo je imali: politička ubistva, progoni novinara i svih slobodnih ljudi, opšta korupcija i vladavina organizovanog kriminala.