Don’t Look Back in Anger

Ta Zvezda dugo ne postoji. Od Arkana su je preuzele neke nove bande i mlohavi politikanti. Beogradska vlast, koja se izuzela iz normi i dobrih običaja civilizovanog sveta, i prestonicu Srbije i politiku Srbije dovela je do kolapsa, apsurda i sprdnje. Beograd je zablentavljen u bespuću od divljenja boratovskim diktaturama do zamazanih pločnika i konstantnog urbanog nereda.

Sistemski kolaps i politička regresija u Britaniji su posledica niza pogrešnih odluka. Neobuzdana imigracija (a za Srbiju vize!) posejala je zone varvarstva i šerijatskog prava. Bregzit Britaniju izuzima iz evropske slobodne trgovine i ostalih sistema sloboda, preteći unutrašnjom dezintegracijom. Britanija, međutim, nema vremena da se osvrće u besu za svojim notornim greškama. Primer Britanije je, istovremeno, tako opominjuć za Srbiju, koja je ponovo zalutala tragom svojih bespuća. Propali su pokušaji udara u Crnoj Gori i Makedoniji. Crna Gora je ušla u NATO (koji je, umesto stručnih debata, tema mržnji, gluposti, teorija zavera i histerične propagande). Uskoro će, nadam se i Makedonija. Dan nakon divljačkog hapšenja mirnih demonstranata u Rusiji, predsednik Vučić je čestitao Putinu državni praznik. Podsetivši da je njegovo partijsko obezbeđenje na političkom skupu od najvišeg državnog značaja, koji je trebalo da simbolizira jedinstvo države i nacije, činilo isto, nasilnički se obračunavši i s prisutnim novinarima.

Izveštaj Evropskog parlamenta u Strazburu ipak je otkrio dobru volju prema strateškom i mentalnom provizorijumu koji Srbiju održava u nekoliko paralelnih režima, političkih stanja i društvenih realnosti. Onu dobru volju koju bi, potkrepljenu jasnim političkim opredeljenjima (EU – NATO – Kosovo) ostaci ostataka nekad davno proevropske, „demokratske“ opozicije mogli da unesu u agendu zastupanja opšteg interesa. Bez osvrtanja u besu, i na prošlost i na budućnost.

Pritisak javnosti učinio je da policija, u saradnji s tužilaštvom, sasluša osobe koje su napale novinare i građane na dan predsedničke zakletve. Vučiću je potrebna saradnja i javnosti i opozicije kako bi donosio racionalne odluke. Ne postoji ubedljiva alternativa, u smislu intenziviranja naših promena i razvoja, zajedničkom i evropskom tržištu, produbljenoj političkoj i kulturnoj saradnji sa susedima, i pripadnosti evroatlantskom političko-bezbednosnom sistemu. Podele, na ratne zone, u političkim odnosima, poput onih iz devedesetih, na koje s pravom gledamo u besu, godinama unazad su štetne. U onoj meri u kojoj su bile neophodne kako bi se savladao kriminalno-zločinački Miloševićev režim. Te podele vode radikalizaciji, u svakom smislu, i vlasti i opozicije, i opštem odustajanju od evropske agende. U trenutku nastanka ovih redova nije mi poznata ličnost nove predsednice ili predsednika vlade.