Dva zla

Gotovo da mi je svejedno, da li će me Vučić zatvoriti u Gulag (Mali Šengen) svoje jadne, gubitničke vizije „Srpskog sveta“, zapravo nesputane vlasti polusveta.

Ili će me Đilasov Maserati ili FSB, koji god, zatvoriti u četiri zida Velikog brata.

Dovoljno se sećam slogana, posle Tita Tito.

Pred Jugoslavijom su bile teške reforme, i opasna iskušenja, ali se ona, sva, zaglavila u mimohodu, kao da se vraćala u prošlost koja više nije mogla da postoji.

Mimohod se nedavno ponovio u Podgorici.

Cela jedna nacija, tradicionalno slobodarska i ponosita, nama najbliža, javno je i kolektivno ponižena u otrovnim izlivima najprizemnijih uvreda i debilnih kletvi.

Trebalo bi da je neverovatno, da bilo koji zvaničnik ili pjesnik takve gluposti javno izgovara u veku nauke i razuma.

Na branik nacije, u danu tužnom za svakoga, stala je samo direktorka kliničkog centra, pozivajući na dostojanstvo i higijenu obreda.

Bez obzira na stav, sentiment, opredeljenje, ponižavajuća je okolnost da je predsednik Srbije, bilo ko da je, stajao u okruženju nove crnogorske vlade koja nije umela da poštuje osnovne epidemiološke i higijenske mere, niti da zaštiti dostojanstvo pokojnika.

Poniženje je da se patrijarh srpski u nedoličnom društvu zarazi.

Poniženje je za crkvu, za njeno dostojanstvo i samoupravu, da mu poslanik u crnogorskoj skupštini Marko Milačić poruči kako je „narod Crne Gore već izabrao Joanikija za budućeg mitropolita“.

Poniženje je kad, pred predsednikom Srbije, predsednik crnogorske skupštine Aleksa Bečić ponizi sve koje pripadnost srpskoj ili crnogorskoj naciji smatraju ulaznicom u civilizaciju, a ne u plemensko i pagansko varvarstvo.

Bečić je zatim pozvao da se poštuju epidemiološke mere nakon, masovnog zaražavanja na skupu za koji je i lično odgovoran.

Populizam i neposredna demokratija su ukidanjem sekularne države ukinuli i državu i crkvu.

Crkva vratila Ibeovce u Crnu Goru, ovi ih zarazili, i poništili.

Svaki klijent ruske ambasade bi da postavlja i smenjuje ministre i vladike, propisuje u šta se sme, a u šta ne sme verovati.

Dva su zla ovladala svetom.

Prvo je populizam, eufemistički pojam za nove totalitarne lidere, od Putina do Trampa.

Putin ne pomišlja da se povuče i Rusiju spase izolacije, tuposti i bede.

Tramp ne pristaje da prizna eventualni poraz.

Drugo zlo je neposredna demokratija.

Njeni su rezultati mizerni u domenu javne politike, katastrofalni u domenu javnog zdravlja.

Diktatore ne biraju slobodne individue, nego društvene mreže.

Tamo su najubedljiviji oni s najmanje kočnica i zdravog razuma.

Najagresivniji, najprostiji, najkrvoločniji su oni koji se pozivaju na čistotu porekla i ispravnost religioznog verovanja.

Ako Bajden pobedi, ne znači da će Tramp politički izgubiti.

Predstoji planetarna borba, koja je i naša, za predstavničku demokratiju, lidersku odgovornost i suočavanje s posledicama političke religije.