Gedža s onog sveta

PJM (štednja karaktera) verovatno ne želi da objašnjava zašto Srbiju gura u Rusiju, dok decu taj isti establišment šalje u zapadne škole, o čemu i on ima pozitivno mišljenje koje bi da rado primenjuje. Potpredsednik SPS-a aboliran je za gadosti koje nije izricao u deliću sekunde. Jedan od nastavljača lika i dela Dobrice Ćosića, targetirao je Jadranku i Zoranu ne samo kao žene za kojima se javno oblizuje. Jadranka i Zorana su plen političkih hijena dok njihova politička platforma nedvosmisleno ukazuje na onu budućnost zbog koje je Gedžin establišment uništio svaki moguć oblik jugoslovenske zajednice i sejao strahote, smrt i bedu.

Forest Gamp je u srpskoj politici paradigma opšte štetnih, bizarnih primeraka druge partizanske generacije gurnute u javni prostor tako da se pamet i kretenizam sudaraju usled neprestane potrebe da se relativizuju svaka vrednost i svaka istina prošlosti i budućnosti. Ministarka Joksimović je nonšalantno podsetila na pravo svakog na javnu kritiku, do omalovažavanja, diskriminacije i uvrede državnih činovnika. Tek je Biljana Srbljanović stvari i pojave nazvala pravim imenom, i u tome ostala gotovo usamljena. I Jadranka i Biljana bile su, štaviše, uzdržane pred opštim javnim interesom da se politička patologija, koja se ostrvljuje i na njih lično, raskrinka u potpunosti. Možda su dobro učinile. Nisu u pitanju samo nevaspitanje i doživotna nezrelost. I nije mizoginija jedino nasilje koje podrazumeva povlačenje pred nasleđem zločina i stvarnošću njihove negacije. Ogavni napad na Jadranku trebalo je da obezvredi sve njene, i Zoranine, racionalne, hrabre političke odluke. I nevažno je da li je u pitanju spinovanje u jeku skandala koji je dvoje činovnika u diplomatiji stajalo života, dok establišment ponavlja kako je Amerika uvek i za sve kriva.

SPS i PJM su druga generacija onih koji su na vlast došli silom i silom je zadržali u institucijama, javnosti i kulturi. Ali ni Titov režim nije dopuštao takve psine. Žene su se postepeno emancipovale, nekad i na silu uvažavale, kad jedino prisila oslobađa od animalnih poriva, prostote i agresije. Negde smo u tom razvoju zastali. Incident, koji se zataškava, nije postao ona kap koja bi trebalo da je prelila čašu strpljenja društva koje namerava da postane uređeno i pristojno.

Jadranka je bila i briljantna kolumnistkinja ovih novina. Ispunjavala nas je optimizmom, da za nama dolaze mlađi, lepši i sposobniji. I dalje verujem u potrebu da njena organizacija, s milionskom podrškom najsiromašnijih i najnesrećnijih, preuzme odgovornost za odluke koju njeno biračko telo podržava instinktom onih koji su na rubu opstanka.