Holokaust i profiteri

Države potpisnice obavezale su se da će učiniti svaki napor kako bi ispravile posledice imovine otete u Holokaustu. Republika Srbija je obavezu ispunila donošenjem Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika 2016. Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, ocenio je da je Srbija donela najkompletniji takav zakon, „čime je Vlada pokazala iskreno poštovanje i solidarnost sa žrtvama Holokausta“. „Uprkos tome što ne ulazimo u krug bogatih zemalja, našli smo adekvatan način da ne dozvolimo da Holokaust bude zaboravljen, kao i da se imovinske posledice tadašnje neviđene pljačke, koliko je to moguće, ponište i isprave“. „Time se naša zemlja opet svrstala na pravu stranu i potvrdila privrženost principima antifašizma.“

Angažovanje u medijskoj promociji i lobiranju, i u Srbiji i u inostranstvu, ovog zakona, smatram svojim najznačajnijim političkim uspehom. Duh i smisao tog zakona su od izuzetne etičke vrednosti i visoko plemeniti. Srbija se Zakonom i njegovim sprovođenjem svrstala visoko među najrazvijenije evropske vladavine prava. Ako tu svoju prednost aktuelna vlast nije uspela da realizuje u preostalim domenima vladavine prava, evropske i susedske politike, ili odnosa prema posledicama Drugog svetskog rata i ratova koje je Srbija vodila u devedesetim, cena tog neuspeha će dospeti na naplatu.

Sprovođenje Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika nailazi na očekivane zloupotrebe, opstrukcije i osporavanja. U osnovi je lex specialis koji sa elementima retroaktivnosti uređuje imovinsko-pravne odnose. U toku je inicijativa pred Ustavnim sudom da se proglasi neustavnim odredba člana 21 stav 3. Odredba predviđa da je jevrejska opština dužna da poštuje nasledna prava bivšeg vlasnika i kad je imovina prethodno pravosnažno vraćena opštini. Moj je stav da je Član 21 stav 3 u duhu Terezinske deklaracije koja izjednačava opštinska i individualna prava. Moj je stav da individualna prava imaju prednost nad kolektivnim u svakom slučaju kad su, u ovom slučaju u sledu nasleđivanja, zasnovana na nespornim činjenicama. Zakon o otklanjanju posledica Holokausta u imovinskom domenu unapredio je materijalni status opština, koje uživaju i predviđena sredstva iz republičkog budžeta. Smisao svake komune je u zaštiti imovinskih i svih drugih prava pojedinca, a ne obratno. Pojedinac služi zajednici kad plaća porez i učestvuje u ispunjavanju svih drugih materijalnih, poslovnih ili etičkih obaveza. Na osnovu mojih saznanja, u javnom interesu je da se u ovom konkretnom slučaju prepozna uloga pojedinaca iz Socijalističke partije Srbije i povezanih organizacija koji učestvuju u koruptivnoj upotrebi imovine masakrirane, s ljudima, u Holokaustu. Računa se i da će Ustavni sud postupati u funkciji „duboke države“.