I Amerika i Albanija

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Ali su kontrasti unutrašnje i spoljne politike sve jasniji. Pokušaje uspostavljanja nove regionalne saradnje ne prate ubedljive reforme, koje su predmet pregovora sa EU. Evropska integracija pre je unutrašnja nego spoljna politika, koja je samo njena ljuštura. Prepreke reformama nisu samo društvene, koje ih čine sporim i nepopularnim. One su i personalizovane, definisane kompetencijama i dometom uticaja u trodelnoj podeli vlasti.

U ključnim oblastima državnog intervencionizma, zdravstvu, prosveti, vladavini prava, državnoj upravi, izgubljena je dragocena godina. Ključni problem su, ponovo, finansije, koje ne dopuštaju da se, suprotno dominantnom diskursu, poveća broj zaposlenih u svim navedenim sektorima, očigledno preopterećenim, uključujući državnu upravu. Snažni su i kontrasti između angažovanja zaposlenih u svim realnim sektorima, privatnim ili javnim, i broja nezaposlenih. Poslovnih sposobnosti nezaposlenih i potrebe za radnim mestima. Broja zaposlenih u proizvodnji ekonomske supstance i socijalnog parazitizma koji smo preuzeli iz Titovog režima, zajedno s hiljadama vojnih i sličnih penzionera i stradalnika s područja čitave bivše Jugoslavije. Radni dan i opterećenja duži su i veći u Srbiji nego u Nemačkoj, dok milioni istovremeno ne rade ništa.

Kako se ne bi izgubila i naredna godina, rekonstrukcija vlade i javna rasprava o novom ustavnom dokumentu logične su podrške reformskom iskoraku. Taj iskorak ne mora da bude bolan, ali su hitne nove investicije i preraspodele budžeta. Štrajkovi advokature i prosvete podsetili su na prioritete opšteg javnog interesa. Nisu, međutim, usledili odgovori kojim bi ministri i ministarstva potvrdili svoje uverljivo razumevanje i sistemskih i intimnih ljudskih potreba. Najvažnije odluke koje će Srbiju približiti EU, ali i realizaciji opšteg javnog interesa, upravo spadaju u oblasti vladavine prava, bezbednosti i brige o deci. Društveni prioriteti koji definišu opšti javni interes nisu bulažnjenje o Kosovu, pokolji suseda i manjina, niti ulazak u Rusku Federaciju. Oni su jednostavni i logični: životni uslovi i budućnost ekonomije, demografska struktura i depopulacija, kriminal i korupcija.

Posete premijera Albaniji i SAD samo naizgled su bizarne u svojoj konsekutivnosti. SAD i NATO su krovni okvir i naše i regionalne bezbednosti, i izgradnje vladavine prava. Srbija je zajedno sa EU izložena pretnjama poput pritisaka na evropske istočne granice, imigrantske krize i uticaja političkog islama. Srbija se suočava i sa unutrašnjim pretnjama poput mentaliteta, korupcije i kriminala. EU svoju „meku“ moć u odnosu na izazove bezbednosti i demokratiji može ojačati, uz američko, ali i ovdašnje regionalno partnerstvo, samo proširenjem, tamo gde je moguće, i definisanjem odlučnije zajedničke spoljne politike.