Ideja post-Jugoslavije

Zapadni Balkan je briselski birokratski eufemizam.

Post-Jugoslavija je nova integrativna stvarnost (ili neka buduća kataklizma) ne samo u procesu priključenja EU, nego i u neophodnosti da se jugoslovenski narodi sami zaštite od stihija svetske politike. Poruke nacionalne netrpeljivosti i mržnje privlače najjeftinije glasove, ali su političke i ljudske posledice najskuplje. Šešelj i Jeremić potvrda su da je najprizemnije srbovanje kriza svakog identiteta. SAD, Nemačka i opšti pojam Zapada mete su jedne patološke hipokrizije koja okuplja sve društvene slojeve, od periferijskih zmajeva do slavskih kretenoida u krugu Dvojke i malo šire, njih naročito.

Odlaskom u Berlin Vučić je potvrdio da je ta zaobilaznica zasad najpouzdanija veza Beograda i Zagreba koji se ne usuđuju da preuzmu neposrednu odgovornost. Jesu Vučićevi birači i izbeglice iz Hrvatske, ali srpstvo u duši i putovnica u džepu ne bi smeli da ostanu svedena, banalna antiteza njihovih opredeljenja. Advokat i političar Vlatko Sekulović podsetio je da su odnosi Beograda i Zagreba politički i etički prioritet koji se ne zasniva samo na kulturnoj bliskosti dva naroda, nego i na ultimativnoj obavezi da se poštuju i najvrednije emocije i racionalni interesi koji prevazilaze administrativne granice Hrvatske i Srbije, a nisu vezani za nacionalne hegemonističke pretenzije. Potrebna nam je takva platforma i u predsedničkoj kampanji, kako bi se revitalizovale najplemenitije ideje, a budući predsednik ohrabrio u suočavanju s potrebom, na kojoj Sekulović insistira, da se formira široka susedska koalicija, ne samo antinacionalista nego i negacije svake ludosti i primitivizma. Biznis, kultura, putovanja, zadovoljstva, nauka, školovanje, da smo ponovo veliki, važni i pametni. Obećava i najavljena poseta Vučića Sarajevu. Čanak će razumeti i podržati, za ostale ne znam.