Izbori za „drugog“

Realizovala bi se Vučićeva ideja o jedinstvu pred razvojnim, strukturalnim i identitetskim prioritetima, koja možda nije my piece of cake, ali nisam u stanju da odgovorim kako dva miliona ex-radikalskih birača približiti optimizmu evropske i susedske integracije. NJihova pozitivna pasivnost ključ je svake političke aritmetike koja je odgovor na izazov reformi i evropeizacije. Realizovala bi se i uloga elita (kakve da su), na koju poziva javna podrška Jankoviću. Naše elite jesu antievropske, antitržišne, antikapitalističke, ali bi politička aktivacija možda suspendovala njihove pomenute najgore osobine. Podrška Jankoviću istovremeno je produbila krizu Demokratske stranke, ostavljajući deo njenih birača u rezigniranoj apstinenciji.

Novi podaci Ipsosa upućuju na trend pada Jankovića i proboj na drugo mesto Maksimovića. Podsetio bih na odsustvo sposobnosti Jankovićevih stratega da ga pozicioniraju u smislu pozitivnog korektiva. Odurna mi je ego-trip kampanja tipa ako vam nije dobro, a znam da nije, znam kako bih vam pomogao, ali neću da vam kažem. Skok Maksimovića na drugo mesto potvrda je opšte političke regresije. Regresiji nisu doprinele samo društvene mreže sa etikom neodgovornosti agresivnih, depersonalizovanih anonimusa dok se junače pozivima na različite oblike političkog nasilja. Maksimovićeva pojava ravna je ulozi debilnog humora Indexovog radio pozorišta koje je simulacijom sloboda davalo veštačko disanje Miloševićevom režimu, a to je činilo i nakon njegovog pada. I ne vidim da Vučiću, koji je podršku zakucao, pomažu političke kampanje privatnih medija, Parovi ludaka i Farme antrolopoloških unikuma, naročito od trenutka kad se okrenuo pozitivnim porukama susedskih projekata i saradnje. Naprotiv, imaće problem takve delegitimizacije, i smatraće se najodgovornijim, da za sobom ostavlja pustoš koju raspiruju Pink, Informer, Marić i slični.