Jazavac pred sudom

Naredne godine objavljena je u Zagrebu. Popularnija je, od pripovetke, drama jednočinka, koju je docnije priredio.

Pripovetka ismeva austrijsku vlast u vremenu okupacije Bosne i Hercegovine.

Pronicljivo poniranje u karaktere, njegov gorki humor, i sudar domaćeg prostodušnog zdravog razuma i krute tuđinske uprave, verovatno su među osnovnim Kočićevim porukama koje su prožete slobodarskim duhom i sprdnjom.

Pripovetka je docnije dobijala novu vrednost u dodatoj slojevitosti, koju Kočić nije mogao predvideti.

Kočićeva darovitost zato nije pripadala samo njegovim vremenima nego i onima potonjim.

Ta darovitost je veoma složena, bez obzira na njegovo ponosno pozivanje na obično poreklo.

Zato bih izneo samo nekoliko jednostavnih nedoumica.

Kako izmeriti profesionalnost i efikasnost habzburške pravne države poređenjem sa sličnim evropskim sistemima?

Jugoistočna Evropa se oslobađala tuđinske vlasti i uspostavljala domaće institucije po evropskim modelima, ali su nacionalne vlade postajale nova prepreka vladavini zakona, podrazumevajući siromaštvo, nepismenost, predrasude ukorenjene pre u tumačenjima tradicije nego u njenim razumnim ostacima.

Kočiću je odgovaralo da studira u Beču, i objavio je Jazavca u Zagrebu.

U Hrvatskoj su još uvek bile moguće hrvatsko-srpske koalicije koje su postajale politička pretnja austrijskim planovima.

Vrhunac krize bila je aneksija Bosne i Hercegovine koju je pratio veleizdajnički proces u Zagrebu 1908-1909.

Suđenjem se pokušalo dokazati da Srbi u Hrvatskoj ne postoje.

Proces je žestoko osuđen u delu evropske, i u američkoj javnosti.

Iste 1903, kad je nastao Jazavac pred sudom, politički prevrat je u Srbiji, prema jednoj školi mišljenja, otvorio zlatno doba demokratije.

Prema tumačenjima koja nisu ortodoksna, nastupila je jedna zloslutna epoha.

Prvi svetski rat bio je najmasovnija srpska tragedija kojom je plaćena cena nacionalnog oslobođenja i jugoslovenskog ujedinjenja.

Ali Beč je, umesto Beograda ili Zagreba, danas grad s najvišim kvalitetom života na svetu.

U Beču danas živi skoro 80.000 Srba i 23.000 Hrvata, i još oko 22.000 Bošnjaka i drugih naseljenika iz Bosne i Hercegovine.

U Zagrebu je 2011. živelo 17,526 Srba i 8,119 Bošnjaka.

I Hrvatska i Srbija ostaju bez ljudi.

Kočić nije morao biti svestan svih docnijih lutanja i patnji njegovog junaka Davida Štrpca, od crnorukaškog prevrata 1903, do prevrata jedne slične zavereničke klike iz 2003.

Danas je još uvek uticajna generacija kalemara, cinkaroša i stihoklepaca koji nam kroje budućnost, navodno, Kočićevim naumom, i srcem, a zapravo najprizemnijim ljudskim porivima i političkim idejama.

U zamahu su, već, pokoljenja u godinama njihovih unuka, koja u svakom smislu nastavljaju zacrtanim putem.

Vreme Petra Kočića bujalo je talentom i odgovornošću prema jeziku, stilu i narodnoj zajednici.

Za njima je nastupila Golgota u ratu koji je bio i tuđ, ne samo sopstveni. A zveri su i dalje među nama.