Izveštaj o napretku Srbije Evropske komisije upućen je Evropskom parlamentu, Komisiji, Savetu, Ekonomskom i socijalnom komitetu i Komitetu regija u izuzetno nepovoljnim opštim okolnostima: migrantska kriza i odsustvo zajedničke strategije, zategnuti odnosi s Rusijom. Britanski prvi ministar upozorava da je EU birokratija beskrajna, da su intervencije u svakoj pojedinosti nacionalnog pravosuđa besmislene i neprihvatljive, da Britanija plaća skupu cenu evropskog jedinstva, i neće još dugo.
U srpskoj javnosti se, razumljivo, obično navode primedbe na medijske i javne slobode. U tom domenu Srbija nije napredovala u protekloj godini, i spremna je da pojasni pravni okvir koji se odnosi na državno finansiranje i kontrolu medija. Ukazuje se na pretnje novinarima i odsustvo adekvatnih sudskih presuda, na nedovršen proces privatizacije, nezadovoljavajuću nezavisnost regulatornih tela, na neophodnost „odgovarajućeg“ finansiranja javnog medijskog servisa i osiguranje njegove uredničke nezavisnosti. I u ovom izveštaju se podseća da su RST i RTV pod neposrednim budžetskim subvencijama, da je vreme prepušteno oglašivačima kraće nego na privatnim televizijama, da nedostatak sredstava utiče na kvalitet i raznovrsnost programa, itd.
Ogromna i skupa EU birokratija ne pominje, međutim, da je većina elektronskih i štampanih medija posvećena širenju nacionalne, verske i vrednosne netrpeljivosti, da se društveno-politička patologija na internet mrežama neobuzdano prenosi na uređivačku politiku, da je većina javnih glasila svrstana u petu kolonu ruskog predsednika i njegovih službi. Promocija evropskih vrednosti, koja podrazumeva pretresanje i kritiku evropskih institucija, na margini je medijskog mainstream-a: kampanje protiv Amerike, kapitalizma i slobodnog tržišta, zdravog razuma, prosvećenosti i svih naših suseda. Takvim kampanjama nastoji se umanjiti javna podrška evropskoj integraciji, a time, dugoročno, i ulasku u NATO. RTS je u toku protekle dve godine Srbiju uveo u mentalno stanje koje je prethodilo Prvom svetskom ratu, srozavajući nas vek unazad, a stotinu godina zaostajemo za srednje razvijenim evropskim narodima. Srpski nacionalizam je, u takvim medijima, posredno i u ustaljenom mišljenju, pretvoren u GMO zvanične ruske propagande. Nakazne medijske pojave s početka devedesetih resetovane su u domenu vizija nove „porodične“, „pristojne“ Srbije koju promovišu ludaci svih mogućih deesesovskih frakcija presvučeni u političke lidere, analitičare, profesionalne narikače, krstaše i potencijalne batinaše. Prokletstvo spojenih sudova ponovo je otvorilo srpsko pitanje u Hrvatskoj. Kosovskim parlamentom divljaju bizarne ličnosti koje su jedno vreme provele u srpskom zatočeništvu, ali ne kao rasisti i duševno-politički bolesnici, nego kao potencijalni izvršioci potreba srpskih službi da se raspirivanjem najnižih strasti i povremenim incidentima blokiraju svi pokušaji regionalne saradnje, uređenja odnosa i pomirenja.
Srbija ne samo da ne razume suvi, u ovom slučaju neodgovoran i oskudan evropski birokratizam. Očigledno je odsustvo smisla za političku stvarnost u kojoj je Srbija primorana da se oslanja na Rusiju i Treći svet. Ako predaje balkansku, da li će Brisel predati i baltičku periferiju, u nekome novom Hladnom ratu?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
