Kol’ki ti je zid?

Evropa „četiri slobode“ (kretanja robe, radne snage, usluga i kapitala) suspendovala je unutrašnje barijere. Spoljne granice čuvaju slabe policijske snage. Zajednička spoljna i bezbednosna politika EU i NATO sputane su procedurama i nacionalnim partikularitetima.

Levičarska propaganda optužuje evropski kolonijalizam, američki intervencionizam i politiku Izraela (jedine države na Bliskom istoku u kojoj muslimani uživaju sve privilegije liberalne demokratije zbog kojih beže u najrazvijenije države EU). Evropska desnica upire u multikulturalizam koji potencijalno podrazumeva toleranciju verskih zakona (diskriminacija i sakaćenje žena, itd). Varvarizacija preti Evropi i postupnom obnovom sovjetske imperije: baltičke i ex-Yu republike, možda i Bugarska, pripašće tajkunsko-banditskim klanovima. Čitave države postaće neki novi BK holdinzi i škaljarski feudi. Levica opominje na odsustvo empatije, na nesklonost različitostima. Ali asimilaciju, sličnu onoj koja je formirala klasično američko društvo, smatra suprotnom idealima multikulturalizma.

Uspostavljena je izvesna koegzistencija: na levičarsku kuknjavu o surovosti slobodnog tržišta desnica odgovara pozivima na obnovu nacionalnih granica i regulaciju tržišta rada.

Radikalizaciji je doprinela i politička korektnost, taj visoki standard javnog diskursa. Između ostalog i pobedi Donalda Trampa. Pitanja, dileme, kontroverze, godinama su se potiskivale i zataškavale. Ostalo je nejasno i sledeće pitanje: da li se i na Pakistance, Sirijce, Avganistance, Libijce odnosi politička odgovornost za kolaps bezbednosti i ekonomije? Ukoliko su odgovorne njihove političke kulture, da li i one ulaze u pakete multukulturalizma koji je drastično izmenio izgled evropskog miljea i svakodnevice? Zašto na svojim odredištima zadržavaju kulturne osobine koje su ih podstakle da se isele? Zašto je tabu odsustvo sposobnosti svake bliskoistočne države (izuzev Izraela), da izgradi institucije i vladavinu prava? Da li se i Turska okrenula u istom smislu, odbacujući vrednosti koje su je održavale u procesu društvenog razvoja analognom onome ekonomskom: republikanizam, sekularizam, članstvo u NATO-u? FB stranica pakistanske ambasade u Beogradu ne pominje sudbine migranata, njihovih državljana, ili suseda. Ali Srbiji preti osuda zbog uslova smeštaja migranata koje su prethodno maltretirale i reketirale neke druge vlade i kriminalne grupe. A neke naredne vlade im ne dopuštaju ulazak na svoju teritoriju. Da li je, za Bliski istok, i one koji ga izvoze u Evropu, Srbija odgovornija od Britanije?

Ministar policije s pravom je, i biranim rečima, pomenuo odgovornost nevladinih organizacija koje posreduju između migranata, srpskog društva i međunarodnih institucija s nejasnim političkim i bezbednosnim implikacijama. Ne sećam se međunarodne empatije prema migrantima iz Srbije koje su, odustajući od borbe protiv zločinačkog režima (koja se vodila poštovanjem najviših demokratskih normi), čekali u redovima pred zapadnim ambasadama, da bi ih zlostavljale razjarene šalteruše, muške i ženske, domaće i strane.