Kosovska zamka

Mainstream mediji su dovoljno ogrezli u rovarenju koje Vučiću neće prepustiti jasnu odstupnicu, dok traga za podrškom evropskih lidera i susedstva (gde je nastupio sa idejom carinske unije koja bi se nadomestila mrtvorođena CEFTA). Opozicioni kandidati ostrvili su se ne samo na njega lično, nego i na svaku platformu susedske saradnje. Cinkare, da je Angeli Merkel, za političku podršku (koje mu glasove donosi?) predao „srpsku imovinu“ na Kosovu. Tako su, pre deset godina, i propagandisti tadićevske Demokratske stranke (Blog B92), trovali javnost idejom, mi smo hiperurbani, ali Šiptari primitivni, Hrvati ustaše, Slovenci fašisti, uz zdušnu podršku Tijanićevih i Bujoševićevih trovačnica (RTS, Politika).

Ne znam da li je Jeremić kineski, ruski ili domaći tajkunski kandidat, ali ne vidim ishod niti svrhu, izuzev političke destrukcije, tolikog školovanja i uloženog novca. Karikirajući susret Vučić-Merkel, Jeremić je primetio da je spoljna politika nestručna, i svi kao da su zaboravili kako je njegova politika zapalila zapadne ambasade u varvarskoj orgiji na koju se on keserio. S Jeremićem u saglasju, Janković smatra da je podršku nemačke kancelarke srpski kancelar „platio državnom imovinom“, vraćajući nas u kohabitaciju Koštunice i Tadića, kad su se demonizovale poslednje verodostojne javne poruke, da će Srbija samo promenom odnosa prema susedima razviti kreativne snage i optimizam.

Vučić je prevalio ogroman put od svojih političkih početaka, i u tome vidim najvišu vrednost svakog pojedinca, da se razvija i menja. Dojmi mi se, da je Jankovića i Jeremića opet neka udba izvukla iz šešira. I biće saučesnici ovog mrcvarenja još dugo, i nakon izbora, i bez obzira na njih. Nema marketinga koji će nas uljuditi, dok smo samo nedonoščad komunizma i njegove nacionalističke truleži. Glasovi su ionako u strmoglavu na političkoj berzi.