Posetu Vlade RS Albaniji većina ovdašnjih medija ispratila je ponavljanjem parole da je Kosovo deo Srbije. Mada kosovsko pitanje nije tema otopljavanja bilateralnih odnosa. Da li vladajuća stranka ponavlja strategiju prethodne vladajuće stranke? DS je kolabirala ne samo zbog laži i korupcije, nego i usled višegodišnjeg udvaranja radikalnoj javnosti. Zastrašujući nas povratkom u varvarstvo devedesetih. Da li javnost i dalje kontrolišu neformalni centri moći, sistemski ostaci zločinačkog establišmenta? Ovo pitanje nameće se u svakoj prilici kad zvanična politika evropske i susedske integracije dobije jasne odgovore iz najmračnijih dubina državnog i paradržavnog aparata.
Kosovo i albansko pitanje i dalje su predmet najglupljih, najbesmislenijih i najagresivnijih stavova. Najsiromašniji, najpokretljiviji, za državnu službu najmanje vezan od nekadašnjih jugoslovenskih naroda, jugoslovenski Albanci su bili antiteza utapanja u protekcionizam vojske, policije, birokratije. Protekcionizam je bio snaga nacionalne mobilizacije: protiv suseda, demokratije, kapitalizma, sloboda ili evropske integracije. Većinski odnos prema Kosovu odnos je prema mitu i etnički očišćenoj teritoriji, i odraz je nepristajanja na integraciju sa albanskim kosovskim društvom. Kosovo u demokratskoj Srbiji podrazumeva trećinu Albanaca u parlamentu, najviše funkcije u Vladi, i primenu svih prava i slobode za sve na celoj državnoj teritoriji. Tome je sličan i odnos prema „srpskom istorijskom i kulturnom nasleđu“. Intelektualni nacionalni vrh smatra da bi ga trebalo „štititi“ snagama „naše vojske i policije“, umesto slobodnim i demokratskim institucijama na koje Albanci i Srbi imaju pravo, uključujući obavezu da ih razvijaju. Memorandumsko-parazitskom poimanju etničkih i svih ostalih odnosa verovatno bi bila daleko od pomisli mogućnost da „zaštita“ pripadne hotelskim lancima koji bi privlačili turiste, upošljavali lokalnu radnu snagu, podsticali razvoj infrastrukture, promovisali kulturno nasleđe, ili doprinosili prihodima naše crkve, koji su, makar u javnosti, najvažniji predmet unutrašnjih previranja. Otvaranjem granica i tržišta u međuvremenu su zatvoreni sukobi daleko ozbiljniji od srpsko-albanskih. O tome je govorio albanski premijer.
Politički i bezbednosni prioriteti balkanskih država podrazumevaju slabost zajedničke spoljne politike EU, rusku petu kolonu i politički islam. Evropski projekat je uspešan u domenima ekonomskog, političkog i društvenog razvoja, ali ne dopušta jasne i efikasne odgovore na bezbednosne izazove koji i dalje opterećuju razvoj institucija i evropsku integraciju. Poseta Albaniji podseća na stare ideje o balkanskoj federaciji. Evropski put Balkana, koji je zapravo proces federalizacije, konsolidacije i pomirenja, ne ometaju samo balkanske vlade. Krutost briselske administracije pothranjuje pritiske zvanične Rusije otvarajući dodatan politički prostor svakom ekstremizmu na neuređenoj evropskoj periferiji. Neodgovorna i nekompetentna grčka vlada unela je virus finansijske i političke nestabilnosti u evropski prostor i institucije. Nije slučajno da je lider srpske Sirize bio šef pregovaračkog tima za prodaju NIS-a ruskom Gaspromnjeftu. Ulazak u rusku orbitu je Srbiju ponovo podstakao na zaoštravanje sa susedima, upravo zahvaljujući činjenici da je susedska integracija jedina racionalna putanja uspešne evropske budućnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
