Male boginje i 24 privatizacije

Nisu slučajno poglavlja 23 i 24 najteži reformski izazovi. Afera Luka Beograd onomad je urušila ceo državno-partijski sistem. I ovaj će? Opominjao sam, 2008, na nastupajuće posledice neprincipijelnih koalicija u republičkoj i beogradskoj vladi. U spregama politike, nelegitimnih uticaja i privrednog kriminala, političko-pravni kolaps i putinizacija vratili su 2012. koaliciju iz devedesetih odgovornu za ratove, zločine, jugoslovensku i društvenu dezintegraciju, moralnu i intelektualnu regresiju, usput i tajkunizaciju. U kontekstu nastupajućih beogradskih izbora, koji opštom neprincipijelnošću podsećaju na 2008, najava metro linije od Makiša do Luke potvrda je da vladavinu prava i racionalne politike i dalje napadaju lopovi izmileli iz kaljavih sokaka (i belih čarapa) još davnih osamdesetih. Činjenica da su vinovnici 24 privatizacije istovremeno grobari srpske i regionalne ekonomije vremenom bledi pred njihovim sposobnostima da skaču iz vlade u vladu, uništavajući i politike kojima se služe, svesni, bolje od bilo koga drugog, i od bilo koje druge interesne grupacije, da su ovde uverenja nevažna, karakteri slabi i prolazni, a životi jeftini, obično bezvredni.

Nama je vladavina prava potrebna ali ne da bi Karići i Miškovići robijali, ili onaj Bubalo. Ali beločarapanski kapital nastao iz sprega ratnog komunizma lomi celu vertikalu društva, politike i ekonomije. Ne zameram sirotinji koja prosi od Palme crkavicu čije bi poreklo trebalo da je poznato istražnim organima. Niti se očekuje od tajkuna da se postide pred društvom kojim tumaraju ljudske senke dok ih pokreću primalni opstanak i ostaci dostojanstva identifikovanog sa onim osećajem zajednice koju definišu aktuelne nacionalne deklaracije namenjene najgorima među nama. Zastupajući kvislinške, rusko-mafijaške interese, umesto srpsko-jugoslovenske, Amfilohije i Dodik sigurno neće slati u prve redove svoje dekane, pjesnike i ostale poltrone, niti Vulina s tetkom, mada bi takav rat, s takvom borbenom avangardom, bio jedini smislen od svih koje smo poveli. Slično tome, urednici medija i uticajni novinari koji su, s budžetskim donacijama, gurali antivakcinalnu kampanju, u (nepostojećoj) vladavini prava obavljali bi društveno koristan rad upravo u institucijama u kojima boluju (počele su i da umiru), žrtve njihovih bolesničkih manipulacija koje su napad i na javno zdravlje (i mentalno) i na javne politike.

Ponovo postajemo mali, periferni hologram Putinove Rusije. Kolaps vladavine prava i javne bezbednosti potvrda je sistemske entropije, a „povratak u devedesete“ sindrom periodičnih flashback-ova koje preživljavamo od 6. oktobra 2000. kad se demokratski prevrat počeo rušiti dogovorima Vojislava Koštunice, Slobodana Miloševića i ruskog ministra spoljnih poslova Igora Ivanova. Prethodno je, u mesecima koji su prethodili izborima 24. septembra, Rusija bila jasna, da će podržati srpsku „opoziciju“ „samo onda i samo u onoj meri u kojoj ona bude spremna da u budućnosti garantuje i štiti interese Rusije na Balkanu“.