Mi nismo sami

Nama nije jedina niti naročito posebna u trajanju promašaja i uzaludnosti.

Nismo se uključili u dinamiku reformi i oslobađanja, koja je ubrzano menjala istočnu Evropu.

Raspadom Jugoslavije ostali smo bez evropskog susedstva.

Italija je bila u jezgru evropskog ujedinjenja.

Austrija je jedini pouzdan evropski segment naše kulture.

Grčka je u istom smislu mogla postati primer, kako je evropeizirala nasleđe i institucije.

Mi smo slične ostatke prošlosti uneli u proces orijentalizacije varvarskog karaktera. Nismo izgubili samo tri protekle decenije.

Gubili smo i prethodno vreme.

Jugoslavija nije bila evropski orijentisana.

U košmaru njenog rasturanja preuzeli smo njene najgore osobine, zadržavajući institucije koje su preusmerene i protiv jugoslovenske, i protiv evropske ideje, a to je isto, ili slično.

Političku, kulturnu i mentalnu regresiju, koja je ponovo dobila ubrzanje u protekloj deceniji, moguće je dovesti u vezu s regresijom evropskog projekta.

Uveren sam da ćemo se iz mizerije, u koju tonemo, izvlačiti tek ako se evropski projekat bude reformisao i oslobodio malignih uticaja.

U ovom trenutku nismo u stanju da ponovo pokrenemo demokratizaciju institucija.

Da javnu politiku oslobodimo ovog divljaštva i prostote. Da sudovi dobiju primat nad vladom i skupštinom.

Da vratimo poverenje u vladavinu prava jačanjem njenih mehanizama i vrednosnih uporišta.

Da ekonomiju, ali i društvene odnose oslobađamo korupcije i monopola, kako bismo bili bogatiji i solidarniji.

Da budemo demokratska, evropska, integrisana sekularna republika, a ne sujeverna džamahirija u kojoj niko nema duhovnu i intelektualnu podršku da iskreno i slobodno veruje poštujući uverenja i slobode drugih. Jesmo na evropskoj periferiji, i stvarna je opasnost da na njoj nastavimo da tavorimo i propadamo.

Ali se ne možemo izuzeti iz opšte evropske sudbine koja je u odnosu zavisnosti od sudbine sveta.

Od američkih izbora.

Evropa je takođe predmet sposobnosti Rusije i Kine da nastave politiku malignih uticaja, nanoseći dugoročnu štetu i samima sebi, povratkom u totalitarnu prošlost i vizijom budućnosti koja negira suštinu svake ljudske jedinke, da je slobodna i odgovorna, i da je srećna samo u sreći svih drugih.

Evropa je virus neslobode zapatila integracijom istočne Evrope. Evropski projekat bio bi nedovršen, i vrednosno lišen smisla, da nije srušen komunistički poredak država u vazalnom odnosu prema Sovjetskom Savezu.

Krajem Drugog svetskog rata poraz nacizma i fašizma dao je moralnu snagu komunizmu, na pobedničkoj strani.

Poraz komunizma dao je moralnu snagu radikalnoj desnici koja se pomamila čim je evropski projekat počeo posustajati u ekonomskoj krizi 2008. i u nemoći pred ruskoj agresijom u Ukrajini 2014.

U Srbiji, i naročito u susedstvu koje je pripalo projektu „srpskog sveta“, elementi regresije naglašeni su zbog nedovršenih reformi, koje su deformisane, ubrzo nakon 2000, i pod uticajem Rusije koja ima svoje vazale i u Evropskoj uniji.