Moskovski dani

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sjajan tekst .Tužna je činjenica da izuzimajući LDP , koji je ispod cenzusa , u ovoj zemlji ne postoji politička stranka ili pokret koji se jasno i bez zadrški zalažu za slobodno tržište , članstvo u NATO pre svega, kao bezbednosni okvir, a tek onda EU kao politički , ekonomski i vrednosni. Trebalo mi je dugo vremena da shvatim da retko ko ovde želi istinske promene. I to je osnovni uzrok ostanka crveno- crnih na vlasti. Sa jedne strane primitivni turbo-pravoslavni nacionalisti, sa druge neka treća generacija ljudi odraslih na kastinskim privilegijama komuističkih predaka. Utisak o jednom zatvorenom sistemu , u kome svako ima svoju masku i ulogu koju tumači, je neodoljiv.

   1. Zox,to je bilo kristalno jasno jos 9. marta ’91-ve…kada je „opozicija“ izasla pred nas i vikala „Pobedili smo ,razidjite se“
      The rest is history (or histery) ,sto bi rekli Englezi…a vidim i da je buducnost ,takodje…

   2. Ajd sto ne postoji stranka, nego ne postoji vise ni intelektualac, javna licnost u Srbiji koji ce nesto ovako da napise ili otvoreno da se zalaze za to sto ste nabrojali.
      Postoje samo 2-3 coveka u javnom zivotu Srbije koji otvoreno smeju da izgovore/napisu takve neke stavove.

2. Nema srpske obnovei ulaska u EU ,
   dok se ne obnovi svetosavlje
   i vrati Kruna na presto Srbije !

   1. ne lupaj!! eno ti ga kralj gde loce i uci srpski jezik!

3. sjajan tekst

4. Još jedan bezobrazluk prof. Samardžića pod (nad)naslovom Prodor u XXI vek – ili piše o stvarima o kojima pojma nema ili naprosto laže!
   Prvo, mi jesmo (i pre) 1968. (i posle) bili protiv onakve privredne reforme, ali nismo imali ni snagu ni moć da je “srušimo” – na drugoj strani bila je koalicija međusobno isprepletenih “reformista” (liberala u Srbiji, maspokovaca u Hrvatskoj, ekipe Staneta Kavčiča u Sloveniji, četvorke Avda Huma u BiH, Krsta Crvenkovskog i drugova u Makedoniji, Veljka Milatovića i njegovih u Crnoj Gori), državnih, partijskih i vojnih vladajućih vrhuški te kulturnjačke elite i ta koalicija je bila jača od nas (naravno da su se kasnije posvađali oko kontrole nad Jugoslavijom i njenim resursima)! Rezultat je da sve ono protiv čega smo bili i sve ono na šta smo upozoravali da će se desiti (uključujući i raspad Jugoslavije) ako se nastavi sa takvom politikom vladajuće koalicije imamo danas na delu kao aktuelnu realnost!
   Drugo, nismo zahtevali “resovjetizaciju Jugoslavije” (niti je iko od nas bio u Moskvi da bi imao “moskovske dane”) – naravno, bili smo protiv liberalne demokratije (kao vladavine nad narodom) a za bazičnu, direktnu demokratiju (kao vladavinu naroda), zvali smo je integralnim samoupravljanjem (oni radikalniji “radničkom vlašću”)!
   Treće, niko iz “generacije ’68.” (pritom, Ćosić sa nama nije imao nikakve veze) nije davao ni legitimitet „Miloševićevom režimu“ ni podržavao DS (ili bilo koju “opozicionu” grupaciju) – (da ne objašnjavam mnogo) naprosto, prof. dr Mihailo Marković iz ’68. ni po čemu nije akademik prof. dr Mihailo Marković iz 90-ih, docent dr Dragoljub Mićunović (i studentkinja Sonja Liht) iz ’68. nije prof. dr Dragoljub Mičunović (i Sonja Liht) iz 90-ih i 2000-ih, a drugih kojima bi se pripisalo “šezdesetosmaštvo” u ovom jatu više nema (Vuk Drašković, koji je poveo Kozaračko kolo, već je tada radio za SDB, odnosno Udbu)! Nema nikakve “šezdesetosmaške klike”, “šezdesetosmaške čaršijske klijentele”, pogotovo ne “raspojasane”, niti su “šezdesetosmaši, sa šešeljevcima, ponovo i u vlasti i u opoziciji”!
   Četvrto, najzad, o čemu se može raspravljati sa nekim ko još, u XXI veku, kao prof. Samardžić, “veruje” u teorije o totalitarizmu?!

5. Običan svet je uvek želeo pravednije društvo i život u miru, a lažne elite su uvek krale, muljale, lagale, ubijale i sve to zavijale kao pite u nekakve ideološke mantre. Da li bi danas bolje živeli da svi pišemo i „govorimo“ ćirilicom, da je Kosovo deo Srbije, da su Englezi podržali četnike, da je Aleksandar napravio Srbiju, a ne Jugoslaviju?! Ma vraga, ono što je uvek na sceni to je kriminalni karakter naših elita.

   1. Beavo i za profesora i za Braca !!!

6. Đorđije Uskoković
   BRAVO, OLUJA!
   Dosta si istine rekao na ovako malom prostoru. Opovrgao si mnoge zablude, i laži (laži su, za mene, tvrdnje za koje je onaj ko ih izgovara svestan da su neistinite, ali računa na to da će se nekome dopasti, i na neku svoju korist, vajdu, ćar. Hvala Ti!
   Doktor-profesor istorije, N. S. koji se i sam prečesto konvertuje (tipični je konvertit), morao bi da zna da se (istorijske) ideje ne vrednuju samo po tome koliko se ostvare u praksi, već i po tome koliko mogu da osvoje mase, i da ih pokrenu. Dovođenje „šezdesetosmaša“ u vezu s „moskvskim godinama“, maoizmom, polpotizmom i sl. nije samo zabluda već notorna laž. Nije ni originalna, samo je radikalna. I tadašnji kritičari „šezdestosmaša“ – sluge režima, videli su u tim idejama samo egalitarizam – „svima jednako, po šaka pirinča“. Ideje „šezdesetosmaške“ i danas žive u masama, istina – kao nostalgične uspomene. (Dođi na izložbu i učestvuj na tribinama u SANU povodom 50 godina od 68). Mase nisu bile dorasla realizaciji tih ideja, osim da im aplaudiraju ili zvižde, na mitinzima. Svi „šezdesetosmaši“ koje si pomenuo – jesu konvertiti, dugo su na sceni, pola veka, dovoljno dugo da igraju mnogo uloga u mnogo predstava. Njihova glavna veština – govorništvo, beseda, retorika, prija masama, a korisna je i vlastima. Svako ih koristi prema svojim potrebama. Svi režimi nakon šzdest osme, i „crveni i crni“, čak i zeleni su ih vešto koristili.
   Ima, međutim, i onih „žezdesetomaša“, koji su „okoreli“. Takav je potpisani!
   Đorđije Uskoković, „jubilarni šezdesetosmaš“

   1. Đorđije, druže moj,
      Saglasan do jaja, što bi rekli klinci!
      Ja oduvek govorim (i pišem) da laž nije saznajna (gnoseološka, epistemološka, logička, metodička…) kategorija nego (pre svega, iznad svega, prenstveno) moralna kategorija – svesno (namerno, voljno, hotimično…) govorenje/pisanje neistina (naravno, uvek je u pozadini neki interes)!

7. Moj otac je bio šezdesetosmaš i bežao od policije po Beogradu. Međutim nikada nisam shvatio kakav je to bio pokret jer nikako nisam mogao da povežem puno nekonzistentnih linija. Izgleda da je za svakog 68ša bio nešto drugo. Smušen i konfuzan pokret, svako u njemu može da vidi šta hoće

   1. ‘puno nekonzistentnih linija (…) Smušen i konfuzan pokret, svako u njemu može da vidi šta hoće’
      Tačna i precizna ocena Krki!