Muzej Holokausta

Pre dve godine Vučićeva vlada donela je Zakon o imovini žrtava Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika. Prvi takav zakon u Istočnoj Evropi, Srbiju je smestio visoko u domenu vladavine prava i etike odgovornosti. Međutim, javno veličanje Nedića, Ljotića i njihovih savremenih klonova doprineli su izradi koncepta Memorijalnog centra Staro sajmište kojim se Jevreji, ciljane mete nacističkog poduhvata, relativizuju poistovećivanjem sa svim ostalim žrtvama. Tako je Titov režim konceptom Jasenovca relativizovao srpske žrtve. Dačićeve prozivke Plenkovića potvrđuju da su manipulacije onim sporovima, za koje aktuelne generacije nisu odgovorne, viđena i poražena politika narušavanja bratstva i jedinstva jugoslovenskih naroda i narodnosti.

I retorika dobrih odnosa sa Izraelom obesmišljena je amerikanizmom i zvaničnom nedićevskom kulturnom politikom: Hitlerovi kvislinzi uzor su Putinovim kvislinzima. Goran Vesić, inače jedan od zaslužnih za Zakon o jevrejskoj imovini, neoprezno je dopustio formiranje pretežno nestručne Komisije koja je izradila predlog zakona o „cath-all“ Memorijalu, kojim se, tim udbo-mantijaškim manifestom, negiraju naša prava i obaveze i prema prošlosti i prema budućnosti. Povređene su i srpsko-jugoslovenske žrtve, i srpsko-jugoslovenska slobodarska tradicija u koju spadaju i antifašizam i antikomunizam, i načela sekularne države.