Negativna kampanja

Srbija u sebi ne može pomiriti podeljenu Ukrajinu. Memorandumska demografija neće preokrenuti demografsku memorandumsku katastrofu. Srećom, nespremnost opozicionih kandidata da jasno usmere sve politike neće Srbiju lišiti političke budućnosti. Spotičemo se o amatere, mucavce, mračnjake, ničim izazvane ego-tripove. Razumem ih, da se diferenciraju od Vučića, umesto od stranputica koje su već bile kobne, ali pojedinci bez političke, neki i bez profesionalne prošlosti, imaju problem dok nude političku i profesionalnu budućnost svima ostalim.

Zašto Vučić upućuje negativne poruke? Da li samo zakucava sigurno biračko telo, plaćajući cenu rastuće nepopularnosti? Takav trend utiče i na odnos prema važnim vrednostima koje je zastupao, pre svega u domenu ekonomskih promena. A tu će se i najdobronamerniji zapitati, kakva je uloga u „rastu“, Krkobabića, Karića, Grčića i budžetskih džeparoša koji s Kopaonika, od svojih kombinacija, ne sa slobodnim tržištem nego s monopolističkom državom, ne vide ni sirotinju u Kraljevu, niti onu, s druge strane, u nezavisnom Kosovu. Da li ćemo zaista polupati glave, a zasad niko za sve ove neće da gine, zapitaćemo se osnovano tek ako se raspadnu Makedonija i Bosna. U tom smislu je posrednička uloga i vlasti i opozicije u susedskom pomirenju i integraciji ultimativna, ali se i o tome niko ne izjašnjava.

Moramo ponovo izgraditi onu političku zajednicu u srpskom društvu koja je bila oslonac evropeizacije i reformi. Vučićevih dva miliona birača, to su i dve zasad nedostajuće milijarde evra realne mesečne zarade srpske ekonomije, kako bi i oni pokrenuli svoje živote. Ali ih neće ih zaraditi šibicari kontigenata, kvota i državnih subvencija u srpskom Davosu, niti Čepurinov Sovjetski Savez.