Oteta država

Pred nama su važni poslovi: slobodna trgovina, auto-put do albanske obale, deca i njihova budućnost u susedskoj zajednici, lečenje, liberalizacija manastirskog turizma, otvaranje svih granica koje podrazumeva EU i NATO članstvo, mogućnosti specijalnih odnosa sa Albanijom, celovitom Makedonijom i Bosnom. Zvanične besmislice (priznanja, krivice, identiteti), da ostanu drugorazredne. Briselski pregovori su neprestano preispitivanje obostranih demokratskih potencijala, funkcionalnosti i smisla institucija, dobre volje okrenute budućnosti. UN, čijom Generalnom skupštinom dominiraju diktatori, karteli i manijaci, daleko su od naše lokalne stvarnosti. Ex-Yu u celini bi morala da stremi novim demokratskim standardima i usaglašenim ciljevima, znatno iznad razine proseka svetske organizacije. Zajedničko pitanje, albansko i srpsko, bilo bi kako da se zaštitimo ne samo od nas samih, nego i od sveta koji je čudan i nepredvidiv.

Stvarna je opasnost da predsednički izbori privremeno degradiraju upravo briselski proces koji je konstanta pretnja rejtinzima svih učesnika. Jasno je da su i Vučićevi i Dačićevi ulozi u tom smislu visoki. Politička regresija koja se odvija uporedo sa svetskom ekonomskom krizom, poslednjih deset godina, doprinela je da se i novi predsednički kandidati, a to će činiti i prethodni, biračkom telu obraćaju kao da je mentalno zaostalo. Na spuštanje retorike do najljigavije patetične demagogije uticala je i dezintegracija političkih organizacija koje su doprinele promeni iz 2000. NJih je uništila promena iz 2012. Predsednički izbori upravo su šansa za političke organizacije, kako ne bi ostali samo besmisleno satiranje novca, vremena i energije. Ustezanje (nesposobnost?) predsedničkih kandidata da nastupe s bilo kakvim jasnim političkim stavom možda sugeriše da je srpska politika, pred javnošću ogrezloj u debilnoj rusofiliji i podgrejanom šovinizmu, nepoznanica potkrepljena činjenicom da generacija rođena 1999. stiče pravo glasa.

Na karakter javnog servisa, koji utiče na karakter javnog mnjenja, podsetila me je voditeljica jutarnjeg programa RTS-a (njihovoj jedinoj usluzi koju koristim), koja je zaboravila na temu predsedničkih izbora navaljujući na Nebojšu Krstića (retkog duševno zdravog gosta u pomenutom serijalu), da se izjasni o navodnoj metastazi ustašluka u Hrvatskoj (i nova mržnja prema Hrvatskoj je u službi ruskih, umesto srpskih interesa). Saša Janković tvrdi da nam je država oteta. Ali su „Dosmanlije“ i njihovi derivati zastupljeni u svim vladama i javnim službama nakon 2012. I dobro je da je tako. RTS je svakako otet, ali je otmicu obavila Tadićeva propaganda umiljavajući se biračkom telu, umesto da ga prevaspitava. I koalicionim partnerima, umesto…

„Prebezi“, krađe poslaničkih mesta, zakukavanje o „pristojnoj“ Srbiji, o „nama“ i „njima“, dok dva miliona, i više, živi u neolitu, bez crkavice, zuba, škole i perspektive. Hoću predsednika koji je izričito za EU i NATO, i skijaće s Tačijem, samo da se izvučemo, i Kosovari i mi. U sličnim smo g.