Ožiljci prošlosti

Mišel nije bio solidaran, fon der Lajen uobičajeno zbunjena.

Trebalo je da se okrenu i odu, a EU da razmotri odgovor na običaje nove Turske koji se ponegde smatraju kulturom, a svaka kultura navodno iziskuje razumevanje i jednako je vredna.

Ponovio se incident, kad je šef EU diplomatije Žosep Borelj nedavno otišao na noge Putinu usred afere Navaljni i brutalnih progona ruske opozicije.

Evropsko jedinstvo i dostojanstvo preskupo su plaćeni u dva svetska rata.

Ogromne žrtve podneli su Srbija, Crna Gora, Jugoslavija.

Najviši standardi evropske politike su u zaostavštini osnivača EU, a ne u gafovima posredno izabranih birokrata koji za gas, provizije ili sultanatske protokole, prodaju krv predaka, i klanjaju se diktatorima sa evropske periferije.

Srbija uporedo tone u diktaturu sultanatskog tipa.

Teško je prebrojati koliko Predsednik ima žena, braće, kumova, drugara. Kao u Bosni „Branka i Hamdije“, u godinama policijskog i sudskog nasilja, korupcije i kronizma, a sve se zalivalo debilnim paradržavnim humorom.

Predsednik je i kadrovskim nameštenjima u vlasti proizveo zasićenje javnosti koja nije u stanju da prati i zapamti sve te urnebesne ličnosti, i njihove provale gluposti, i bahatog prostakluka. Slabost Evrope doprinela je da politika i društvo u Srbiji izgube svaki fokus.

Predsednik je jednog dana Sovjet, narednog Mao, onoga tamo zapreti da je Kastro ili Pol Pot.

Sve ekstremnija desničarska diktatura oličena je u primenjenim klasicima marksizma i staljinizma.

Sve je zapisano u izveštaju Evropskog parlamenta i novoj anamnezi Amnesty International.

Negiranje ili tolerancija procesuiranje ratnih zločina, zastrašivanje i napadi na novinare, diskriminacija i nasilje nad ženama, zloupotreba policijske sile, sve represivniji predsednik, korupcija i srozavanje političkih i građanskih prava. Bez „održive opozicije“.

Predsednik je na vlasti (ili uz vlast kao omiljena Miloševićeva opozicija), skoro 20 godina.

Uložio je sve medijske i parapolitičke napore kako bi obezvredio promene koje su ga 2000, ispostavilo se samo privremeno, oterale u pravu opoziciju.

Slabost EU je njegova izvorna snaga.

Nove granice koje je EU povukla u toku pandemije doprinele su novoj izolaciji koja je njegovo prirodno stanje duha.

Robert Šuman, jedan od osnivača EU, nazvao je granice ožiljcima istorije.

„Mi“ definitivno nismo u stanju da se sami reformišemo, da stvorimo „Evropu“ u nama, pa zatim donesemo odluku o integraciji.

Nisu uspele ni emancipovanije, urbanije, kulturnije države koje su kasnile za jezgrom koje se vremenom širilo.

Andrić je opisao žalosno stanje Bosne iz potonjeg vremena osmanske dezintegracije koja je, na najzapadnijoj periferiji, proizvela stanje opšte melanholije, odsustvo vizije za budućnost i beznađe, a snažni karakteri bili pretežno hodajuće, žive karikature koje su se samom svojom pojavom sprdale s najprizemnijim ljudskim osobinama.