Ozonci

Uzaludno je očekivati da će Vučićevi i Đilasovi aktivisti Lavrova proglasiti ustašom, kako negira genocid, ili podržava Oluju.

Ustašoidizacija svakog stava koji je suprotan stavu jedine dvojice zvaničnika sa ekskluzivnim pravom da postoje uvukla se i u ove dnevne novine.

I to nije odbrana prava na slobodno mišljenje, ako šansu za legitimizaciju dobija svako političko smeće koje je inače zagadilo medije i javni prostor.

Licemerje i dvostruki standardi, ko je legitimna meta, a ko po zasluzi, nisu više samo odlike opšte karakterologije.

Trebalo bi da je jasnije nego pre dve godine kad su krenuli uzaludni građanski protesti, da vlast kreira opoziciju koja će saučestvovati u razaranju društvenih odnosa, u razvaljivanju Crne Gore i nastavku podela Bosne, dok dele reklamni prostor i upravljaju medijima. (Kao kad su Milošević i Tuđman delili Bosnu, pa ostavili razvalinu koja ponovo postaje pitanje svetske politike.) Stavka koje je najmanje bitna u ovome političkom dogovoru, jeste da ovakvoj opoziciji pripada manji deo plena.

Svejedno ako su prekršili „Sporazum s narodom“, u mirne demonstrante ubacili parolu do Prizrena pa s litijašima stigli do Londona, i još uvek je nejasno na koji Uskrs Vučić pada.

Ne delim lekcije, ne zanovetam, ali već smo imali, pre dvadeset godina, Igora Ivanova koji se dogovara s Miloševićem i Koštunicom, i ponavlja nam se slično. Lavrov je istu obmanu uspeo da ponovi u našem susedstvu.

Jedna od prvih društvenih mreža bili su neki Ozonci, pre nekoliko decenija, i nikad mi nije bilo jasna svrha.

Vučićeva ozoniranja, i njegovih saradnika, jesu i distrakcija, ali korupcija uvek raste brže od uvida javnosti.

Korupciju obavezno prate politički progoni i kršenje ljudskih prava koje ovu litijašku opoziciju najmanje interesuje.

Zato je bizarno kreveljenje na portirnicama javnih servisa i preduzeća.

Jedna od gluposti s kojima srpska zajednica nije uspela da se do kraja izbori jeste, kako to da jedna domaća politika, koja je katastrofalna, postaje jedina moguća, prihvatljiva, rodoljubiva, kad se primenjuje na druge.

Štaviše su se litijaši u Crnoj Gori podelili na Vučićeve i Đilasove, istom linijom besmisla cepaju i crkvu, da ne pominjem medije, a sve će potom da smiri Lavrov pokretom ruke dok nije izvesno da njegov EU pandan išta od ovoga razume, ili ga uopšte interesuje.

Da li će politika „srpskog sveta“ ikad stići na dnevni red zbog političkih progona i kršenja ljudskih prava, ponovo je ispit nove zrelosti za EU, mi s tim još uvek nemamo snage da se izborimo, dok i prava vlast i prava opozicija pripadaju istom maniru mišljenja i ponašanja.

U narednih mesec dana, do Bajdenovog preuzimanja američke administracije, jugoslovenski prostor biće dodatno razmrvljen, kako bi svaki trud bio unapred uzaludan.