Pet kolona i Peta kolona

Srpski nacionalizam vratio se staljinizmu i uključio u zvaničnu politiku ruske države. I nije samo izborna aritmetika nametala koalicije s DSS-om i SPS-om, i širokim parapolitičkim establišmentom (inteligencija, crkva, službe), koji je nudio izopačen pogled na svet, prožet konkretnim interesima iskazanim u korupciji, pljački i divljanju po medijima i kulturi. I vlast i „demokratska“ opozicija odgovorni su da nam u najskorijoj budućnosti ponude konkretan odgovor na uverenje koje je obuhvatilo i „narod“ i „elitu“, da će nam putanju spasenja odrediti jedna strana diktatura, i da je srpski patriotizam zapravo ruski.

Nebojša Krstić izbrojao je pet kolona u opoziciji, a najmanje dve su u onoj Petoj.

U opoziciji koja se naziva demokratskom, sudari ličnih, ničim zasnovanih sujeta, i silom građeni harizmi, zasad je samo bleda igra senki koja ne vodi vrednosnom iskoraku političke političke kulture. Paradigma ovakvog stanja i dalje je odnos prema nalogodavcima ubistva premira Đinđića, koji je hrabro otvorio najvažnija pitanja naše prošlosti i budućnosti. Ta šačica slavskih degenerika i udbaških cinkaroša uspela je da dovoljno izmakne pravdi tako da i postavljeno pitanje, ne samo ko je ubio premijera, nego i šta nam se zaista dogodilo, u svakodnevnom političkom diskursu postaje prevaziđeno, gotovo besmisleno.

Navodno su doktori majmunu uspešno presadili mozak. Da li da od „demokratske“ i „evropske“ opozicije, očekujemo da postavi konkretna pitanja, i ponudi konkretne odgovore, umesto iscrtavanja kolona i legitimizacije petokolonaša? Da nam nagoveste, kad već javnost, formirana u vremenu Tadićevih koalicija i kabineta, veruje Kusturici, Bećkoviću, Vučeliću itd., kuda nas to vodi, i da li da od Hrvatske zajmimo Sv. Grgur i Goli, ukoliko bude mi ili oni? Da li se osećam kao magarac, dok se Tadić i Jovanović milosno paze, a bežali smo od onog koji je, udvaranjem celom biračkom telu i ličnom bekgraundu legitimizirao najgore osobine naše politike i kulture, i od neposredne prošlosti drugog, najmanje je važno. A i jesam magarac.

Izbori su najbolja vest nakon otvaranja poglavlja sa EU. Ukoliko je njihova tema evropska agenda, Vučiću će biti potrebna jaka proevropska opozicija. Nije jasno da li je jedna od tema izbora uloga SPS-a u devijacijama političkog sistema. Ukoliko izbori vode i jasnijem pozicioniranju u Vučićevoj partiji, i tome procesu su neophodni korektivi, korisniji od najmračnijih političkih snaga koje izvesno prelaze cenzus. Jedini optimizam koji nas vezuje za budućnost je uspeh politike „čistog računa“ između građana i vlasti, koju Dejan Vuk Stanković najavljuje u tekućem izbornom procesu.