Verovatno sam zaslužio da se osećam poput stranca u gradu u kojem sam sastavio, nekad davno, možda i čitavu godinu. Slojevi vremena i usputnih preobražaja doprinose i zaboravu i otuđenju. Već je stekla punoletstvo i najnovija generacija rođena u miru koji nije potisnuo sve prethodne traume.
P { margin-bottom: 0.21cm; }One su sad jedna društvena zbilja, očita u imovinskoj nejednakosti. Split je, uprkos svemu, ostao jedan od najlepših gradova na svetu. Možda sam i onomad bio stranac, ali sam i to zaboravio.
Nezavisnost, etnička homogenizacija i EU-NATO integracija nisu Hrvatsku oslobodili upućenosti na zaleđe. Ali je u tome i njena prednost, koju na zvaničnoj razini previđa. Budućnost EU konstitucije i migrantska kriza dugoročna su pitanja, definitivno otvorena u protekloj godini. Hrvatska i preostale ex-YU republike moraće dobro da razmisle da li će ih i dalje deliti bizarni sporovi iz prošlosti, u kojima nema ničega racionalnog, otud ni primenljivog za budućnost koja se promišlja u najboljim namerama. I da li ćemo, poput razvijenijih Evropljana, dopustiti da se nered Bliskog istoka izlije na naše ulice, i počne trovati društvene odnose.
Čuju se i prvi pozivi na odustajanje od blokade pregovora Srbije sa EU. Uzajamna solidarnost Hrvatske i Srbije, koja nije samo birokratska, mogla bi se posmatrati ne samo na razini postpartizanskog naricanja „ko nas to zavadi“, nego i u svetlosti opipljivih potreba. Konkretno, Hrvatskoj je u interesu da obezbedi svoja ulaganja u Srbiji, više od 700 miliona. U strateškoj perspektivi, možda ne preterano politički korektnoj, Srbija je Hrvatskoj potrebna kako bi je zaštitila, usput i samu sebe, od novog ljudskog cunamija s Bliskog istoka. Brisel je Hrvatskoj već nametnuo prvu kvotu migranata koji će se smestiti, tokom juna, u Zagrebu, Rijeci i Splitu. Ministar kulture Hasanbegović smatra da su se „Hrvati protiv svoje volje našli u antidemokratskom boljševičkom sustavu Jugoslavije“ (mada je Hrvatska dva puta ulazila i izlazila iz nje), ali se taj oblik „integracije“ izvesno neće uskoro ponoviti: te je pravo političko pitanje, koje se odnosi i na kulturnu budućnost Hrvatske, da li se ona, bez da se pita, uvlači u multikulturni eksperiment koji je drastično izmenio identitet i svakodnevicu zapadnoevropskih gradova. I u Jugoslaviji, i van nje, Hrvatska i Srbija izgradile su demokratske institucije i obezbedile poštovanje ljudskih prava, jednakost žena, različitost u svakom smislu. Da li će i Split dobiti svoj Molenbek, i nakon Venecije, Austrije i Jugoslavije postati Sirija ili Turska?
Za Bliski istok trebalo bi da su odgovorne evropske sile koje su tamo postavile svoje kolonijalne interese. Obaveza Hrvatske i Srbije ostaje Bosna i Hercegovina, koja je u toku poslednjih decenija razvaljena i talibanizirana, na svim stranama. Investicije, infrastruktura, saobraćajne i ljudske veze su i domen naše ukupne etike odgovornosti, pa makar nikad više ne bili zajedno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
