Tito je smenio Rankovića 1965, da bi već 1972. postao Ranković.
Ranković je ometao reforme, Tito ih zatim srušio. Federalizaciju doveo do apsurda, obogaljio ekonomiju, uveo JNA u vlast.
Jugoslavija se raspala po unapred postavljenoj logici.
Tito je prepustio Miloševiću i izgovore i sredstva.
Uspostavljen je obrazac nemoći na ukletom klatnu između Zapada i Istoka.
Uspeli smo da postanemo i kolateralna šteta Bregzita i Trampove administracije, mada je teško poverovati da siromašna, samoizolovana i sve zatucanija Srbija učestvuje u globalnim promenama.
Dugoročno, 2020. mogla bi da bude srećnija od 2016. kad je Vladimir Putin postao i američki predsednik i stečajni upravnik Evropske unije.
Nisam imao nameru da nikoga povredim podsećanjem na mehanizme koji nas naizgled vraćaju na početke, a zapravo obesmišljavaju stvarnost i smisao promena čija je osnova u racionalnom promišljanju i naučnom znanju.
Svaki kult ličnosti prepreka je mehanizmima društvenog razvoja zasnovanog na individualnoj jednakosti i odgovornosti, i instrumentima koji slabije pojedince i grupe štite od stihijske preraspodele i ekonomskih ili političkih predatora.
Svaka lična vlast generiše nered i nezadovoljstvo.
Svaka lična vlast okuplja oko sebe krugove nezasitih i takođe duboko nesrećnih utvara koje nisu primer ni za šta osim za već viđeno.
Protivteža Titovoj samovolji i jednopartijskoj strukturi bilo je dinamično društvo prožeto energijom i duhom koji se ne mogu izmeriti, i razlikama koje su bile vrednost same po sebi.
Jugoslovensko društvo imalo je pisce, umetnike, naučnike, zabavljače, sportiste, i svi su bili posebni dok su probijali sivilo socrealizma i istorijske zastalosti.
Savremeno radikalsko srpsko društvo izgradilo je kulturu opštih mesta, kuknjave, pretnji i progona.
Trst je ponovo daleki Zapad, kao pre 50 godina.
Nepoželjan je svaki stav koji ne odgovara radikalskoj matrici o čemu je takođe postignut stvaran ili prećutni konsenzus prave vlasti i prave opozicije.
Mi 2016. nismo izbegli sudbinu razvijenog i slobodnog sveta, štaviše je strmoglav bio brži i dublji.
Kao da je sudbina svake umišljene periferije, da sve bolje zna i oštrije vidi. S filozofijom mlakog piva Trst ne da nije naš nego je sve dalje.
Moraćemo u Trst i po vakcinu, ako nas puste, i naši i njihovi.
Nismo imali snage da se odupremo globalnom trendu populizma, otud nemamo snage ni da sami pokrenemo rekonstrukciju institucija, javnosti, procedura, naročito ne s putinovskim marionetama koje su uzurpirale opozicioni prostor.
Dodatna teškoća je naša geografska pripadnost manje razvijenom delu EU koji je postao izazov opstanku EU u sadašnjem obliku.
EU neće samo ovakvu Srbiju, EU neće ponovo ovakvu Mađarsku, ili Poljsku.
EU će sankcionisati one koji krše ljudska prava, nema putovanja, zamrzavanje računa, i to je ponovo šansa koju nismo zaradili ali koju ne smemo da propustimo.
Ljudska prava štite i one koji bi da zlostavljaju, od njih samih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.