Poslednja vremena

Mi letos nismo imali civilnu, civilizovanu pobunu.

Onu koja je doprinela Vučićevom odustajanju od novog kolektivnog pritvaranja, ugušili su  vladini i opozicioni huligani, u saradnji s državnim organima.

Belorusija nije pod teretom nedavne prošlosti u kojoj Srbija ubija svaku racionalnu budućnost.

Od prošlosti, i stvarne i izmišljene, ne možemo pobeći. U njoj se guši i politički angažovana dijaspora.

Rusija u Srbiji u ovom trenutku ubedljivije kontroliše vlast i opoziciju.

Rusija je nezadovoljna Lukašenkom, opozicioni lideri prinuđeni da se okreću Evropi.

Ako je nezadovoljna Lukašenkom, Rusija nema razloga da ne bude nezadovoljna Vučićem koji kao da je Nedićevu Srbiju preveslao s Hitlerove na Staljinovu stranu.

Vučić se podrškom Lukašenku svrstao ne samo uz najmračnije režime, nego i na stranu svoga ličnog okruženja koje je sam birao, tako da dominira i ne bude najgori.

Opozicija u Srbiji nije jasno podržala opoziciju u Belorusiji. Beloruska opozicija pristaje na liderstvo studenata, radnika, građanskih aktivista.

Srpsku opoziciju moderiraju ekstremisti za koje je Vučić razuman i umeren, i upravo prodaje Kosovo.

Lideri EU podržali su opoziciju u Belorusiji, ali su uzdržani pred opozicijom u Srbiji.

Tako će ostati sve dok jedina adresa vlasti i opozicije bude bila Moskva.

EU se neće lako osloboditi razarajućeg ruskog uticaja, ali je očigledno na  dobrom putu, a Srbija na pogrešnom.

Ako su istraživanja dovoljno precizna, naše najmlađe generacije većinom preziru Evropu, i sličnom većinom u Evropi vide budućnost.

Odnos prema Evropi, susedima, nacionalnom pitanju, ratovima koje smo vodili i gubili od Triglava do Prizrena, to ogromno iskustvo prošlosti, koje jeste bolno, nismo uspeli da prevedemo u bilo kakvu konkretnu viziju budućnosti koja bi prevazišla pomenutu šizofreniju mišljenja, ponašanja i odluka.

Samima sobom, zatrovali smo sopstvenu decu.

U čudnom smo tesnacu.

Aleksandar Vučić zaslužuje podršku za svaki dogovor Beograda i Prištine koji bi bio miran i obostrano prihvaćen.

Ana Brnabić predsedavala je vladom kojoj je, suprotno početnim očekivanjima, dala pečat agresije, neodgovornosti, korupcije i teško obuzdavanog nasilja, izuzev u incidentima kad su premlaćivani opozicioni lideri i aktivisti, i javno maltretirani svi koji su koristili zakonsko i ustavno pravo na javnu kritiku.

Vučić i Brnabić krenuli su putem onog režima koji je likvidirao Stambolića i Đinđića.

Ali nema naznaka da će odgovorni za političko nasilje i korupciju biti obuhvaćeni istim evropskim sankcijama koje se odnose na Putina i Lukašenka, i njihove saučesnike lično.

Iz vlasti nazivaju ljude ustašama, pa letuju u Hrvatskoj, a Martin se iz Beča uvek vraća isti.

Vučić i Brnabić uništavaju javnost primitivizmom koji su preuzeli iz vremena za koja smo verovali da su, takva, poslednja.

Ako nastave, i oni će se slupati na nekoj naplatnoj rampi, ali ćemo se svi podaviti u ovom bunaru bez vode.