Foto: Ana Blažić PavlovićVučićeva poseta Putinu u Sočiju podrška je ruskoj aneksiji Krima i okupaciji dela Ukrajine, i definitivna poruka o odustajanju od evropskog opredeljenja.
Naročito nakon napada na Ukrajinu, svaka saradnja s Rusijom izdaja je evropske civilizacije.
Zapadni Balkan i Ukrajina su za Rusiju područja zamrznutog sukoba koje je potrebno distancirati od evropskog susedstva strahovladom naoružanih bandi i ratnih zločinaca, organizovanim kriminalom i sistemskom korupcijom.
Rusija pretvara Srbiju u kanalizacioni odvod sopstvenog propadanja, u kojem je Putin pronašao jedan lični, intimni smisao.
Zastalost Rusije, u kojoj su neuspešne i ekonomske i demokratske reforme, Putin pretvara u stratešku snagu u odnosima sa Zapadom, dok koristi uzdržanost, prepadnutost ili korupciju zapadnih zvaničnika.
U njihovim prvim godinama nakon preuzimanja vlasti, Zapad je Putina, docnije i Vučića, pogrešno procenio, ne uviđajući potencijal antropološkog zla i bolesne destrukcije.
Svaki Putinov uspeh bio je poruka o besmislu ujedinjene Evrope.
I svaki takav uspeh je upravo Rusija najskuplje plaćala.
Putin i Vučić nisu samo problem Rusije i Srbije.
Putinov i Vučićev magični realizam, njihovo banalno i skaredno ruganje razumu i stvarnosti, metastaza je maligniteta postmoderne koja je relativizovala vrednost činjenica.
Njihova post-istina je isključivo u službi opstanka na vlasti, u epohi u kojoj su masovne likvidacije anahronizam.
Ipak zarobljeni u vremenu koje je prethodilo padu komunizma i raspadu Sovjetskog Saveza, Putin i Vučić izgradili su, prilagođene savremenosti, destruktivne sisteme projektovanih iluzija.
Ideali super države i super moći Rusiju i Srbiju ostavljaju bez životnih snaga i optimizma za budućnost, truju i životnu i susedsku okolinu.
Putinova politička kultura je suicidalna.
Takvog karaktera je svaki Vučićev projekat, i kad je u nekoj ravni zasnovan na javnom interesu.
Putinova Rusija ne smatra Ukrajinu državom.
Ni Srbiju ne smatra državom.
One moraju nestati utapanjem u sluzavu emulziju zavetnog slavjanofilskog identiteta.
Ali Putin vidi ulogu Rusije pre svega kao konfliktnu.
Vučić nije u konfliktu jedino sa službom koja je izmislila, potom redizajnirala njegovu partiju.
SNS je takođe iluzija magičnog realizma.
SNS ne postoji bez korupcije koja je motiv mobilizacije najprizemnijih pobuda i namera.
Putinov deda bio je boljševik.
Putin i Vučić nisu imali problem da u svoj lični boljševički privatan prostor uključe crkvu, biznis, ofšor račune, državne institucije, mafijaše i prevarante.
Oni mrze i preziru evropski svet, podelu vlasti, predvidivost institucija, svaku kreativnost, kao da ih vodi potisnuto osećanje manje vrednosti.
Evropa je prostor jednakosti i slobode, liberalizacija podrazumeva gubitak kontrole.
Raspad SSSR za Putina je katastrofa.
Za Miloševića, Šešelja i Vučića katastrofa je bio pad komunizma. Zato je zvanična srpska politika tragala za surogatom poretka koji je Tito delimično i slučajno zaljuljao u sukobu sa Staljinom.
Pripadnik nove jednospolne klase pitomaca SANU izjavio je da će Srbija nestati za deset godina.
Pronicljiv je cinizam povlašćenih. Samo dodatak da preživi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
