Povratak u tridesete

Kad daje podršku Severnom toku 2 nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer nije samo neobazriv pred hapšenjem ruskog opozicionara i premlaćivanjem i presudama stotinama mirnih demonstranata širom Rusije.

Nemački predsednik dovodi u pitanje smisao EU kao vrednosne konstrukcije.

S malterom otpadaju i cigle.

Domino efekat je krenuo s periferije i napao i geografsko jezgro i političku suštinu EU.

Nakon odmetanja Višegradske grupe EU je ostala bez liderstva koje bi bilo u stanju da realizacijom strateških i opštih interesa doprinese realizaciji onih partikularnih.

Već su glasni zahtevi da se Ursula fon Lajen povuče zbog nesposobnosti da utiče na izlazak iz pandemije, pošto je nauka za pola godine preduhitrila njenu pospanu politiku.

Da se povuče Đuzep Borelj (Borel) koji se probudio tek pred Sergejem Lavrovim koji je njegovu nesmotrenu posetu zloupotrebio kako bi ponizio celu EU.

EU jeste projekat sloboda i vrednosti, ali kad Putin vrati Gruziju u SSSR, Berlin ponovo postaje DDR.

Novi lider CDU Angele Merkel Armin Lašet je osuđivao „antiputinovski populizam“ u Nemačkoj dok je Putin otimao Krim.

Socijaldemokrata i ministar spoljnih poslova Heiko Mas smatra da Rusiju ne bi trebalo gurati u globalni savez s Kinom.

Stavove velike koalicije o Rusiji podržavaju i ekstremisti, desničarska Alternative für Deutschland i levičarska Die Linke.

Severni tok 2, supstitucija nemačkom odustajanju od nuklearne energije, ne preti novim pritiscima, ali preti nastavkom lančane reakcije kojom Rusija strategiju hibridnog ratovanja i zamrznutih sukoba prenosi u okrilje EU.

Litvanija, Latvija i Estonija smatraće da su njihove slobode ulog u poigravanju s neizvesnim ishodom.

Tek će se raspomamiti Putinova klijentela u bivšoj Jugoslaviji za koju je Nemačka simbol evropske moći koja se meri visokim nadnicama i standardima socijalne zaštite.

Za istočnu i centralnu Evropu, i Zapadni Balkan, EU više nije garant evropskih sloboda, normi i vrednosti.

Garant opstanka i smisla EU su SAD.

U međuvremenu je jasno evropsko opredeljenje u geografskom smislu takođe postalo periferno, s jasnim uporištima u Holandiji i baltičkim republikama.

Evropa je potrebna kako bi bivša Jugoslavija nastavila da se razvija u dobrosusedskim odnosima bez administrativnih granica i ograničenja, koristeći komplementarne prednosti i sinergiju zajednice.

Osnovno je pitanje, da li mi to stvarno želimo, ili smo smislili nešto pametnije, a tada smo svi u Vučićevom svetu, sa sve luzerskom ustavobraniteljskom opozicijom.

Duboka politička i moralna kriza i zamrzavanje kosovskog sukoba izazov je s kojim Miroslav Lajčak i drugi evropski posrednici nisu u stanju da se nose.

Lajčak ima slično kod kuće.

Jasan je potpis agentura koje su izvele kleroibeovski udar u Crnoj Gori, koja je presedan poput Gruzije, Ukrajine ili Zapadnog Balkana za Evropsku uniju koja popušta upravo na naizgled nevažnim tačkama preseka.