Prolom u zidu

U humanom smislu odocnela, ali u utilitarnom razumljiva odluka EK da razmesti izbeglice razmesti i za njih prihvati punu odgovornost, prati i ponuda američke administracije s relativno visokom kvotom (75.000). Ukoliko se time deo izbeglica zaista preusmeri u SAD, a uveren sam da bi najpametniji među njima preplivali Atlantik samo da dođu do slobode, zaposlenja, karijere i pravne sigurnosti, postaviće se pitanje zasnovanosti optužbi da su upravo SAD i EU vinovnici izbegličke krize. Takvim tumačenjima amnestiraju se pre svega režim u Siriji, centrala političkog terora i terorizma u poslednjih, najmanje, 15 godina, i regionalna uloga Rusije, koja nikako da pozove izbeglice od američkog i evropskog neokolonijalizma i neoliberalizma, a oni nikako da se upute tamo.

Sva upozorenja, da će doseljenici islamizirati Evropu, izazvati tektonske demografske poremećaje, uništiti evropske vrednosti i kulturu, bez obzira na činjenicu da takve poruke upućuju mahom ekstremisti i društveni otpadnici, takvi stavovi postaće opravdani ukoliko EU ne bude preuzela ubrzanu asimilaciju po modelu koji nameće vladavina prava. Brutalna diskriminacija žena i dece, politička i verska isključivost, tradicija terorizma, nepoštovanje javnog prostora, itd., a u pitanju su setovi lažnih sloboda koje pothranjuju diktature, sve su to karakteristike jednog sveta koji se urušava u strahotama građanskih, plemenskih i sektaških obračuna. Ali prakse i kodovi tog sveta ne smeju inficirati već načetu evropsku zajednicu, a naročito ne njene propale multikulturne opite i utopije.

Ukoliko u ovom procesu EU prikuplja nove demografske i ekonomske potencijale, utoliko će se evropske institucije podsetiti na važnost hitnih reformi u Jugoistočnoj Evropi: Grčka i Makedonija su u proteklim godinama vidno posustale, Bosna je utočište svakog ekstremizma u dubokoj senci složenih i jalovih institucija, dok se Hrvatsku ekonomski, izgledno, prestižu Rumunija i Bugarska, itd.

Za Srbiju je prioritet, u ovakvim okolnostima, intenzivna regionalna saradnja, uz zadržavanje ispod radara svetske politike. Međutim, ukoliko se zaista pokrenu, pregovori sa EU neće morati da nas podsete na stvarnost u kojoj nas progone aveti prošlosti (Šainović, atentat u Budvi, paljevina ambasada), podrazumevajući nemoć ili nesklonost institucija, ili, možda neuporedivo opasnije unutrašnje sprege formalnih i neformalnih centara uticaja. Nervoza u vladajućim partijama nije samo borba za politički uticaj, i buduće mesto u sistemu, nakon izbora, nego i odjek izvesnosti da će pregovori sa EU dodatno podstaći reformu za nas ključnih institucija (pravosuđe i bezbednost), i suočavanje sa stvarnim političkim i vrednosnim opredeljenjima. I Migovi u niskom preletu, krševi skloni padu, u svakom trenutku, usred radnog vremena, nad Beogradom, bili su nečije upozorenje da nam je mesto u lageru i podrumu, umesto u srećnom i slobodnom svetu.