Putevi mogula

Zabrani putovanja odgovornim ličnostima (149), i zamrzavanju njihovih sredstava, pridružene su zabrane poslovanja s nekoliko državnih banaka, i kompanija iz energetskog i odbrambenog sektora.

Prethodno su SAD 2012. predvidele vizne i finansijske restrikcije za ruske zvaničnike koji su pod sumnjom korupcije i kršenja ljudskih prava (Magnitsky Act). Smatralo se da je zakon podsticaj snagama u ruskom društvu koje se suočavaju sa užasnim iskušenjima u nastojanjima da probude većinu omamljenu mužičkim kultom ličnosti i autoritarnog poretka.

Udružene s niskom cenom energenata koji učestvuju u polovini BDP-a, zapadne sankcije su značajno oslabile rusku ekonomiju, ali su podstakle populizam i najniža svojstva politike zaglibljene u azijskom blatu i feudalnom XIX veku. Udružen s medijskim i intelektualnim osporavanjem klasičnog koncepta sloboda i malignim levičarenjem, novi zapadnjački populizam učinio je Putina gotovo prihvatljivim političkim modelom, zasnovanom na restrikcijama ekonomskih sloboda i reality show politici kojom se pokušava odbaciti liberalno-demokratski konsenzus kao platforma slobodnog, otvorenog i civilizovanog sveta.

Da li je Srbija trebalo da se pridruži sankcijama Rusiji i istovremeno podrži njene demokratske snage čija je posebna vrednost upravo u njihovoj malobrojnosti, pitanje je gotovo besmisleno pred razmerama štete koju je udružena ruska i domaća kvislinška propaganda nanela ovdašnjem razumevanju politike i mentalnom zdravlju nacije. I dok se ponavlja mantra o nepristajanju na pridruživanju zapadnim, sankcijama, od javnosti se prikriva suština, da one raskrinkavaju Putinov režim koji se služi vansudskim likvidacijama, sistemskom torturom i silovanjem sloboda, dok korumpirani funkcioneri i moguli prebacuju sredstva, porodice i pripite babuške u zapadne banke, hotele i škole. Zakon sličan američkom od evropskih država usudila se da nedavno donese samo Estonija. Značaj te odluke je obratno proporcionalan njenoj teritorijalnoj veličini.

Predsednik SANU dr Vladimir Kostić je nedavno izjavio da i Rusija pripada Evropi. Verovatno je najpoželjnija evropska perspektiva zajednički prostor od Pariza do Vladivostoka. U odnosu na malu Estoniju, u kojoj se 1944-1953. oko 15.000 gerilaca borilo protiv sovjetske okupacije, u srpskoj javnosti je odsutno razumevanje strahota koje je preturila istočna Evropa u sovjetskom lageru. Štaviše pojedini zvaničnici, dok prete susednoj Hrvatskoj, implicitno poručuju da će nas samo nova sovjetska okupacija učiniti slobodnim.

„Evropa“ zapravo jedva da postoji van EU. Sistemska, mentalna, kulturno-umetnička solidarnost Srbije s Putinovim režimom, politička je regresija sramnija od one iz „devedesetih“. Upitni su etički kapaciteti srpske demokratije koja saučestvuje u istrebljenju ruske liberalne opozicije koja je neznatna samo u odnosu na masu jednoga otupelog, propalog društva. Ali se jasniji odgovori očekuju i od „Evrope“ u koju ruski moguli prebacuju plen ekonomskih monopola i organizovanog kriminala.