Javnost nije reagovala na indicije da su demonstranti nosili stilizovana nacistička obeležja u noći koja je prethodila osamdesetogodišnjici nacističkog zločina u Kragujevcu.
Ista skupina, sa istim uverenjima, pojavila se pod prozorom doktora Kona.
Negiranje genocida u Srebrenici zapretilo je negacijom svih zločina počinjenih u godinama nacističke okupacije i dominacije.
Prethodno je zvanična beogradska ratna i kulturna politika zloupotrebila iste žrtve kako bi proizvela neke nove.
Da li je ministar policije organizovao antivakserske proteste koji pozivaju na ugrožavanje javnog zdravlja, time i na nove žrtve epidemije?
Da li je novi nacizam je jedno od sredstava pritisaka na javnost kako bi se tolerisale kampanje obmana, korupcija, kronizam i porodična vladavina?
I kako se vlast ne bi menjala. Ali se nacizam ne mogu svesti samo u granice Srbije, sa ili bez Kosova i Metohije.
Prekogranični su i zagađenje životne sredine, i lanci organizovanog kriminala, korupcije i političkog populizma.
Svaki nacizam je pitanje za svakog Evropljanina, i kad se, verovatno nakon neprijatnih brifinga iz inostranstva, predsednik dovija i preti, da neće tolerisati takve skupove, da bi nastavio da ih organizuje, on ili neko njegov, ne zna se samo pred čijim će vratima da završe.
EU ne postoji dok je Vulin ministar.
Drugi svetski rat nije završen, nije okončan ni raspad Jugoslavije, dok je Vučić predsednik, a Zveki simbol. I smisao. Nacizam nije zona komfora nijedne administracije, pa ni berlinske ili briselske.
Nije dovoljno da se opozicija šlepuje na narativima afera, dok ne nudi konkretna rešenja, kojim institucionalnim mehanizmima, u nekome budućem sistemu, dodatno obezbediti zaštitu javnih finansija i imovine od korupcije, kronizma, partokratskog klijentelizma, porodične vladavine i organizovanog kriminala.
Kako regulisati medije u klizavom prostoru između profesionalne slobode i potrebe za zaštitom javnog interesa?
Nejasno je, kako će izgraditi alternativu oni koji su ćutali nakon atentata, poklonili NIS Putinovoj mafiji, upravljali nelegalnim i legitimnim centrima moći, divljali u medijskim monopolima.
Pad Miloševića uvek je važno podsećanje, da promena vlasti može biti važan iskorak, i bio je, ali aktuelna javnost u to nije naročito uverena, ili je pasivna, neobaveštena, nezainteresovana.
Dogovaranje o kolonama je takođe neuverljivo, prazno je, a kolone šuplje.
Jedno od ishodišta bojkot kampanje je uspostavljanje neformalnog antievropskog fronta vlasti i opozicije.
Tako smo dobili parapolicijske snage koje fašističkim porukama i nacističkim simbolima, oživljavajući simboliku i poruke srebreničkog genocida, pokušavaju da zastraše javnost i upute preteću poruku, da vlast mora ostati ista, kako bi se čuvale tekovine narodnooslobodilačke borbe koju je zaustavila zločinačka i ničim izazvana NATO intervencija.
Pošto se oglušio o sva obećanja, i sve sistemske zadatke koje je dobijao od evropskih administracija, za zajedničko dobro zapadnog i srpskog sveta, Vučić je zauzeo novu poziciju koja je od prethodne jasnija, preciznija, i zato iziskuje upravo takve odgovore.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.